Proizvodnja paradajza u Srbiji je složen proces koji zahteva pažnju, trud i stručnost povrtara. Uspeh u komercijalnoj proizvodnji paradajza, kako naslov sugeriše, zahteva mnogo više nego što se na prvi pogled može pomisliti. Lokalni povrtari u Srbiji vredno rade na usavršavanju svojih tehnika i izboru pravih sorti kako bi proizveli najkvalitetniji paradajz a samim tim i ostvarili zaradu.
Srbi, opšte poznati po svojoj ljubavi prema ovom povrću, ne mogu zamisliti mnoge od svojih tradicionalnih jela bez sočnog paradajza. Paradajz je ključni sastojak mnogih domaćih specijaliteta a tradicionalno se ostavlja za zaimu kao sok ali se u poslednje vreme suši i ostavlja kao poseban začin sušen u ulju.
Dakle rado ga konzumiramo ali smo svedoci da u prodaji imamo mahom strane sorte pa se nameće pitanje, zašto se slabo koriste domaće sorte paradajza?
Razlog za to može biti nedostatak informacija o lokalnim sortama i njihovim osobinama. Većina ljudi je navikla na poznate strane sorte koje se često nude u marketima. Domaće sorte paradajza često ostaju nepravedno zapostavljene, iako često pružaju izuzetan ukus i kvalitet.
Razlika između domaćih i stranih sorti paradajza može biti značajna. Domaće sorte su prilagođene lokalnim uslovima i imaju autentičan ukus koji se teško može nadmašiti. Sa druge strane, strane sorte paradajza često su odabrane zbog svoje tolerantnosti na bolesti ali možda im je najvažnija osobina što su izuzetno čvrsti pa podnose transport, ali im u velikoj meri mogu nedostajati ukusi i pored toga što sortiment daje veliki izbor.
Lokalni povrtari i entuzijasti nastoje promovisati domaće sorte paradajza, istražujući njihove karakteristike i promovišući njihovu vrednost. Kroz razmenu iskustava i informacija, nadaju se da će domaće sorte paradajza postati deo srpske tradicije. Na žalost, ovde gube bitku sa stranim jer gotovo ni malo ne ulažu u marketing, ne postoje promocije, besplatna semena niti bilo šta što bi bar donekle odgurnulo konkurenciju koja ima agresivni marketing i dobro plaćene obučene stručnjake koji idu na teren i vrše promocije.
U zaključku, proizvodnja paradajza u Srbiji zahteva pažljivo odabranu strategiju kako bi se postigao vrhunski kvalitet. Srbi vole paradajz, ali kako bi se domaće sorte paradajza više cenile, potrebno je više edukacije i promocije. Razlika između domaćih i stranih sorti paradajza može biti značajna, ali se lokalni proizvođači više odlučuju za strane usled već proverenog potencijala u rodu kao i dobrom transportnom potencijalu koji omogućaca duže stajanje, lepšu boju ali ne i ukus što domaćem za sada daje jedinu prednost.
