Breskva, kraljica letnjeg voća, osvaja sve veći deo srpskih voćnjaka . Svaka godina je drugačija pa u našoj zemlji prinosi variraju a samim tim i cena pa su mnogi proizvođači na ivicic strpljenja i na korak do krčenja svojih zasada. Ali ima proizvođača koji ne odustraju i koji gledaju prosek pa u zavisnosti od površina pod breskvom gledaju da se prilagode novonstaloj situaciji i uslovima koje diktiraju tržište i potražnja.
Važno je istaći da gajenje breskve postaje isplativ i značajan poslovni poduhvat u Srbiji, a primena najnovijih tehnologija može značajno povećati profit. U narednim redovima potrudićemo se da da, istražimo proizvodnju breskve s posebnim osvrtom na najnovija dostignuća, ulaganja, troškove, zaradu i mogućnosti plasmana.
Inovacije i isplativost
Savremeni pristupi proizvodnje breskve integrišu inovativne tehnike kao što su obavezno navodnjavanje, zaštita od prouzrokovaća bolesti i štetočina, kao i selekciju i sadnju sorti prilagođenih lokalnim uslovima. Ova dostignuća doprinose poboljšanju kvaliteta plodova i povećanju prinosa. Ulaganja variraju u zavisnosti od veličine voćnjaka i primenjenih tehnologija, a mogu se kretati između 300.000 i 500.000 dinara po hektaru za početno ulaganje. Troškove značajno treba povećati ukoliko planirate da zasad stavite ispod protivgradne mreže što povećava troškove za oko 10 000 € a možda i više u zavisnosti od površine.
Ključni faktori za zaradu
Proizvodnja breskve nosi sa sobom različite troškove, uključujući troškove sadnica, đubriva, radne snage, zaštite bilja i berbe. Međutim, uz adekvatnu agrotehniku i pravilno upravljanje, proizvodnja breskve može doneti značajnu zaradu. Očekivana dobit zavisi od mnogih faktora, ali se može kretati od 1.000.000 do 2.000.000 dinara po hektaru, uz uspešno vođenje.
Plasman direktno ili prerada?
Kada breskve stignu do zrelosti, ključno je pronaći odgovarajuće tržište za plasman. Breskve mogu biti plasirane na različite načine: direktna prodaja na pijacama i lokalnim prodavnicama, dostava svežih plodova restoranima, supermarketima i na vrata kupaca putem sve prisutnije onlajn prodaje. Alternativno, prerada u proizvode poput: džemova, sokova, kompota kao i sušenih plodova otvara nove tržišne segmente gde ne bi trebalo zapostaviti i eventualno proizvodnju rakije i likera, mada bi za to trebalo angažovati i znanja prehrambenih tehnologa.
Kada breskve stignu do zrelosti, ključno je pronaći odgovarajuće tržište za plasman. Breskve mogu biti plasirane na različite načine: direktna prodaja na pijacama i lokalnim prodavnicama, dostava svežih plodova restoranima, supermarketima i na vrata kupaca putem sve prisutnije onlajn prodaje. Alternativno, prerada u proizvode poput: džemova, sokova, kompota kao i sušenih plodova otvara nove tržišne segmente gde ne bi trebalo zapostaviti i eventualno proizvodnju rakije likera, mada bi za to trebalo angažovati i znanja prehrambenih tehnologa.
Zaključak je da gajenje breskeve u Srbiji postaje sve primamljivija i isplativija opcija. Ulaganje u savremene tehnike uzgoja može značajno povećati produktivnost i kvalitet plodova. Analiza troškova i zarade pokazuje da proizvodnja breskve može doneti atraktivne finansijske rezultate. Ključni korak je plasman, sa mogućnošću direktne prodaje svežeg voća ili prerade u različite proizvode. Bez obzira na pristup, breskva se pokazuje kao slatka investicija sa raznovrsnim mogućnostima za rast i profit.
