Berba voća je samo jedna od faza u procesu proizvodnje voća koji je gotrovo neprekidan. Taj proces zapravo počinje od završetka berbe i traje sve do završetka sledeće berbe. Nakon toga, voćke se pripremaju za zimski san ali to ne znači da ćemo i mi prespavati celu zimu. Naprotiv, čeka nas puno posla.
Ali krenimo redom.
Od septembra se kreće sa intenzivnom berbom voća, naročito jabuke. Beru se još šljive i kruške dok je kod ostalih voćnih vrsta berba mahom završena. Naravno na red uskoro dolaze lešnik, orah i badem ali sa postepenim zahlađenjem i smanjenjem spoljašnjih temperaturnih vrednosti i biljke bi trebalo da zaustave vegetativni rast, smanje proces fotosinteze, stvorene hranljive materije usmere i uskladište u koren, uspore protok biljnih sokova i odbace lišće. Kada je jesen topla i sunčana, sa temperaturama iznad višegodišnjeg proseka biljke jednostavno ne prepoznaju da nastupa period pripreme za zimsko mirovanje. U tom slučaju može doći do veoma štetnih pojava kao što su bubrenje pupoljaka i ponovno olistavanje. Sa druge strane u slučaju naglog zahlađenja i pada temperature dolazi do izmrzavanja nabubrelih pupoljaka, pucanja kore, smrzavanja debla…
U slučaju, da zbog vremenskih uslova biljke ne odbace list, a da bi sprečili napred navedene negativne posledice, preporuka proizvođačima je prskanje voćnjaka ureom. Ureu treba rastvoriti u vodi u koncentraciji od 5% i primeniti je isto kao da prskamo klasičnim sredstvom za zaštitu biljaka. Urea ima zadatak da biljka odbaci lisnu masu. Rastvor uree ima i dopunsko fungicidno delovanje na prouzrokovače bolesti koji prezimljuju na voćkama, a posebno na prouzrokovača čađave krastavosti plodova jabuke. Najbolji efekat se postiže ako se rastvor uree primeni pre nego što lišće promeni boju odnosno najkasnije u momentu kada lišće počne da menja zelenu boju u bledo zelenu ili žutu.
Kada lišće otpadne , treba obaviti uklanjanje svih bolesnih, suvih, polomljenih i oštećenih grana. Na ovaj način sprečavamo prezimljavanje bolesti i štetočina kojih najviše ima upravo na takvim mestima. Naravno, ova mera je izvodljiva na manjim površinama. Na većim površinama uklanjanje oštećenih grana će se obaviti u sklopu zimske rezidbe. Takođe ovo je period kada se uklanjaju svi osušeni i mumificirani plodovi koji su opet leglo zaraze za trulež plodova. Sve to bi trebalo sakupiti na gomilu, izneti iz voćnjaka i zapaliti.
Poželjno je da se metalnom četkom ili posebnim strugačima, sa debla i ramenih grana ostruže kora. Zajedno sa starom korom skidaju se mahovina, lišajevi kao i gnezda gusenica koje su na stablu našle zimsko sklonište.
Sledeća akcija je jesenje plavo prskanje koje bi trebalo obaviti nakon berbe kada biljka počne sa odbacivanjem lista. Treba koristiti preparate na bazi bakra u koncentracijama preporučenim za ovo prskanje. Utrošak vode po hektaru treba da je 600 litara za vinograde i 1200 -1500 litara za voćnjake. Ova povećana količina vode je potrebna kako bi što bolje okupali voćke, odnosno pokrili sve delove biljaka i na taj način obezbedili što bolje i efikasnije delovanje bakarnih preparata. Plavo prskanje može da se izvede i nakon što biljka odbaci celokupnu lisnu masu. Treba voditi računa da se prskanje izvede po što stabilnijem vremenu bez vetra ili po slabom vetru, kao i da temperatura vazduha u vreme prskanja nije ispod 10 stepeni. Plavim prskanjem“ suzbijaju se uzročnici mnogih bolesti. Suzbija se rogač šljive, monilioze koštičavih voćki (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćki, kovrdžavost lišća breskve, eskorioze vinove loze.
Jesenje prskanje voćaka i vinograda je obavezna mera zaštite. Od pravilno negovanog voćnjaka u velikoj meri zavisiće i prinos u narednoj godini, tako da voćari moraju da budu stalno prisutni u svojim voćnjacima tokom cele godine.
Proizvodnja pod otvorenim nebom traži stalno prisustvo i posebnu pažnju. Sve ono što je suprotno može dovesti do grešaka koje opet dovode do gubitaka i velikih šteta pa imajte sve to u vidu.
