U brdsko-planinskim predelima ima ekonomsko opravdanje držati goveda na paši. S obzirom na velika prostranstva pašnjaka u ruralnim predelima Srbije (Golija, Stara planina, pa slatinasti predeli Banata, veliki seoski pašnjaci centralne i zapadne Srbije) i ogromne količine slobodne kabaste hrane, ispaša goveda je ekonomski opravdana. Ovakav tov znači napuštanje bilo kakve intenzivne forme proizvodnje i uloga koncentrata se svodi na korekciju stanja i hranljive vrednosti paše i ostalih kabastih hraniva koje se koriste u ishrani životinja.
Kod prelaska na pašnjački način tova junadi obavezno se moraju preduzeti neke organizacione mere:
- Telad koja se planiraju ubaciti u tov moraju se odrožiti, jer se tada u grupu lakše privikavaju jedno na drugo.
- Telad koja su zajedno bila i u odgoju trebala bi ostati zajedno i na pašnjaku.
- Pregoni i pašne površine gde se planira tov, trebale bi biti odvojene od saobraćajnica i drugih kategorija goveda.
- Ograde pregona moraju biti čvršće od onih za muzare, junice i telad.
- Junad koja su osetljiva na vremenske nepogode na pašnjaku moraju imati zaštitu od sunca, kiše i vetrova.
Pašni tov zahteva redovno praćenje zaliha zelene mase i hranljivih materija, da bi se pravovremeno moglo intervenisati koncentrovanom hranom. Smatra se da je optimalna visina ispaše oko 20 cm, jer u tom stadijumu rasta trave, sirova vlakna povoljno deluju na procese u buragu junadi. Telad uzrasta oko 200 kg koristeći samo travu sa paše prave dnevne priraste u visini od samo 100-150 grama i neophodan je dodatak koncentrata. Dodavanjem samo 1,5 do 2 kg prirasti junadi se podižu na 600-700 grama, a sa dodatkom 2-3 kg sena i 2 kg koncentrata i do 1000 grama. Ovakav tov traje do starosti junadi od 18 do 24 meseca i mase od 500 do 600 kg. Meso ovakve junadi je zrelo meso.
