Omiljena biljka koja krasi mnoga dvorišta je ruža. Poznata je od davnina i neke vrste se koriste čak i za ishranu jer se od njih može pripremiti slatko ili sok. Čitava paleta boja i mirisa ruži daje primat i naziv „ kraljica cveća „ Raznim bojama cvetova se nekada komuniciralo a da je ruža poznata od kada je sveta i veka govori podatak priče o uspavanoj lepotici koja kada je utonula u stogodišnji san, čitav dvorac je urastao u neprohodnu šumu od divlje ruže.
Ali odnegovati lepe cvetove zahteva puno brige i pažnje jer je izuzetno podložna napadu prouzrokovača mnogih biljnih bolesti i štetočina.
Ruže cvetaju cele godine, sve do kasne jeseni i, pored redovne nege, već od proleća trebalo bi primeniti sredstva za zaštitu.
Od štetočina lisne vaši su nekako najčešće.One se javljaju ukoliko je proleće toplo i sunčano, bez padavina, dok se gljivična oboljenja javljaju kao posledica vlažnog vremena.
Tokom leta, važno je pravovremeno uočiti bolest i štetočinu, prepoznati je i što pre primeniti mere zaštite. Iako su ruže u punom cvetanju, a cvetovi krupni i mirisni, pažnju bi trebalo obratiti na izgled lišća, jer se na njemu prvo pojave znakovi bolesti ili napadi štetočina. Evo zbog toga kratkog osvrta na najčešće bolesti:
Crna pegavost ruže ( Diplocarpon rose ) ispljava smptome na lišću gde se javljaju pege tamne boje . Zaraženo lišće žuti i opada usled gasa etilena koji ta gljiva luči. Simptomi se mogu javiti na lisnim i cvetnim drškama, lastarima i čašici.
Ukoliko je proleće kišovito, tretiranje preparatima, treba izvoditi pred kišu. Tretmane primenjivati na 7-8 dana ukoliko je vlažnost veća, a na 14 dana ukoliko nema kiše. U vreme mirovanja vegetacije, ruže treba tretirati preparatima na bazi bakra.
Pepelnica ( Sphaeroteca pannosa ) se lako prepoznaje po beloj brašnastoj prevlaci na lišću, u osnovi trnova i pupoljcima. Kada je suša, bolest se brzo širi. Prekomerna upotreba azotnih đubriva dovodi do slabljenja biljaka i pojačava razvoj pepelnice.
Rđa ruže ( Phragmidium ssp) ispoljava simptome na listu gde se se javljaju rđaste pege, a ukoliko je napad jači lišće otpada.. Nedostatak kalijuma u zemljištu i prekomerna upotreba azota dovode do pojačanog razvoja rđe.
Od štetočina, ruže najčešće napadaju lisne vaši, i to mlado lišće, pupoljke i cvetne peteljke. Vaši bledozelene boje čvrsto se priljube uz biljku i sišu sokove iz napadnutih delova biljke, pa se list i cvet deformišu, venu i suše. Pojavljuju se svake godine, a pogotovo po toplom i vlažnom vremenu. Imaju više generacija tokom jedne godine. Zaštitu treba sprovesti čim se primete na mladom lišću. Uklonjene delove zaražene biljke trebalo bi odmah spaliti, jer na njima vaši prezimljuju. U suzbijanju vaši mogu se koristiti bilo koji insekticidi sa sistemičnim delovanjem.
Crveni pauk ( Panonicus ulmi ) je grinja koja se pojavljuje na gornoj strani, oko žilica lista kao žućkastobela tačka, dok se na donjoj strani lista mogu nazirati vrlo sitni crveni pauci u beloj paučini. Napadnuti listovi se suše, žute i otpadaju.
Po nekim istraživačima, puževi su posebni ljubitelji cveta ruže. Da bi se odbranila od ove napasti, tokom vekova ruža je uspela da formira bodlje i na taj način se zaštiti od njih. Da li je ovo samo pretpostavka ili istina ne znamo, ali današnja selekcija ove biljke ide u smeru proizvodnje biljaka koje neće imati trnove po stablu.
