Srbija je vrlo podesno za tov goveda. Do ratova 90-tih bilo je vrlo razvijeno tovno govedarstvo. Pored redovnog zadovoljenja potreba tadašnje zemlje sa 23 miliona stanovnika, ta proizvodnja je imala i viškove za izvoz.
Poznato je da je bila velika potražnja u Evropi za mladom govedinom, posebno iz Srbije ( tzv. bejbi-bif) koja je svoje mesto lako nalazila u zemljama kao što su Italija, Grčka i neke druge zemlje Evropske unije.
Značajnim padom kupovne moći dpomaćeg stanovništva i smanjenjem njegovog broja opala je i potražnja što je za posledicu imalo i pad proizvodnje. Promenom kupaca i njihovih zahteva tov junadi se produžio do većih težina 500-600 kg i s obzirom da je cena po kojoj se mogao prodati pala, morala se proizvodnja značajno pojeftiniti. Sve više su se u program ishrane uključivala jeftinija kabasta hraniva kao dominantna i kao rezultat tome je i da se tov značajno vremenski produžio.
Junad pored domaćih konzumenata, su tražena najviše za potrebe tržišta Bosne i Kosova i kada je potražnja iz tog pravca veća, tada i cena žive vage junadi raste.
Proizvođači tovnih junadi sa našeg područja u višedecenijskoj praksi su koristili nekoliko načina proizvodnje junadi:
Proizvodnja „Bebi bif“ junećeg mesa svoj vrhunac je imala 60-tih i 70-tih godina prošlog veka u našim krajevima. Preduslovi za ovu proizvodnju su bili u godinama kada su telad imala korektnu cenu, a proizvodnja žitarica bila jeftina. Cena ovakve lake junadi hranjene visokim dozama koncentrovane hrane je visoka u Evropi.
Za ovakav tov poželjno je uključiti mušku telad mase 130-150 kg, što bi bilo idealno, dobrog zdravlja i koja su već u stanju dobro da preživaju hranu. Ovakva dobro odbijena telad treba da su dobrih dubina i širina i povoljne konformacije trupa. Telad treba dobro isklasirati u grupe ne veće od 10-12 grla i svima obezbediti da hrana bude lako dostupna i da je konzumiraju po volji. U ishrani se koriste kompletne koncentrovane smeše, poželjno je peletirane, jer peletirana hrana ima niz prednosti: stimuliše lučenje pljuvačke, a ona deluje kao tampon zaštita na pH u buragu, ujednačene je konzistencije, bolje i lakše se čuva, ostvaruju se bolji proizvodni rezultati (dnevni prirast i konverzija). Pored peletirane koncentrovane hrane potrebne su i manje količine sena, slame i druge kabaste hrane i na taj način se obezbeđuje celuloza koja je neophodna za preživanje. Vrlo je važno otpratiti i kontrolisati prelazak sa uobičajene ishrane na forsiranu ishranu koncentrovanom hranom. Prelaskom na ovakvu drugačiju ishranu menja se mikroflora buraga. Sam proces „bebi-bif“ tova počinje procesom rehidratacije (davanjem anti-stresnih preparata kroz vodu za piće u prvih 2-3 dana) i adaptacije novom sistemu ishrane. Na početku telad dobijaju 3 kg koncentrovane hrane na dan i to u više dnevnih obroka. Seno se daje teladima po volji. U sledeće dve nedelje ide se u suprotnom pravcu, tj. da se koncentrovana hrana konzumira po volji, a da se kabasta hrana ograničava. Postoji mogućnost pojave meteorizma (naduna) i na to odgajivači moraju biti spremni, moguća je i pojava acidoze. Bebi-bif tov ima dve faze: intenzivan tov i finiširanje. U prvoj fazi nakon prvih 14 dana prilagođavanja, cilj je da telad/junad konzumiraju hranu po volji. Na taj način hrana je dostupna svim grlima u dovoljnoj količini i nema rivaliteta među životinjama. Kabasta hrana se daje posle koncentrovane u količini od 0,2-0,5 kg po grlu na dan, što je manje od 5% obroka. Smeša za prvi period tova (do 250 kg telesne mase) treba da sadrži 17 % sirovih proteina i 6 % sirove celuloze. U drugoj fazi (finiširanju) koja traje 2-3 meseca (do mase 350-400 kg) junadima se daju smeše gde je manje proteina i celuloze, a više energetskih hraniva kako bi se pozitivno uticalo na kvalitet mesa i bolju konformaciju trupa. Ukupno trajanje ovakvog tova je 6-7 meseci, sa dnevnim prirastom od 1300 do 1500 grama i konverzijom od oko 5 kg.
