Verovatno niste mogli ni da pretpostavite da neke biljke koje gajite kao ukrasne, su zapravo otrovne a mnoge su toliko zastupljenje da gotovo da ne postoji porodica koja nema bar jednu takvu biljku.
Neka vas ne iznenadi podatak da je više od 50 posto prijavljenih slučajeva trovanja dece uzrokovano upravo sobnim biljkama. Pojedine biljke, zbog sadržaja određenih hemijskih supstanci, mogu izazvati nepoželjne reakcije u vidu alergija, osipa, povraćanja, diareje, bolova u stomaku i slično. Nakon dodirivanja njihovih listova ili same stabljike neophodno je da dobro operete ruke. Najcešće je dovoljno ispiranje hladnom vodom i uzimanje aktivnog uglja, ali ne reaguju svi isto i posledice ponekad mogu biti fatalne ako se otrovni deo biljke direktno unese u organizam.
Predstavljamo vam zbog toga neke najzastupljenije ali isto tako i najotrovnije biljke čiji su se delovi vekovima unazad koristili u kriminalne svrhe, za eliminisanje nepoželjnih osoba, što se naročito dešavalo na dvorovima vladara i u ratovima o čemu su pisane knjige snimani filmovi o Neronu, Bordžijama, Kleopatri, sraim Rimljanima i Grcimaa i čuvena Agata Kristi je u svojim romanima često koristila i detaljno opisivala otrovne sastojke biljaka.
Oleander mnogi je smatraju najotrovnijom biljkom na svetu. Svi delovi biljke sadrže nekoliko tipova otrova. koji utiču na rad srca i cirkulaciju. Otrov je toliko snažan da može delovati čak iako je osoba pojela med kojeg su produktovale pčele od nektara biljke. Iako otrovna, biljka je lepog izgleda i često služi u dekorativne svrhe. Za razliku od drugih biljaka, oleander je otrovan i za ljude i životinje. Samo jedan progutani list može ubiti dete. Ako žrtva preživi prva 24 sata, šanse da se izleči joj se povećavaju. Žrtvama se obično ispumpava želudac ili se pomoću aktivnog uglja pokušava upiti otrov. I mala količina gorkog mlečnog soka koja sadrži otrovni glikozid izaziva povraćanje. Oleandar je otrovan i dok se spaljuje. Čak i slučajno udisanje dima gorućeg oleandra može izazvati probleme. Zabeležena su trovanja dimom oleandrovih grana.
Naprstak ili pustikara je biljka koja se koristi u medicini, za proizvodnju lekova za srce. Sadrži glikozide koji mogu izazvati trovanje, stoga treba biti oprezan s njom, pogotovo ako su deca u blizini. Dobro razmislite da li ćete je saditi u bašti ili ne. Imajte na umu da se ne sme progutati, a i u dodiru sa kožom sok može izazvati iritacije.Pojedete li bilo koji od delova ove biljke, u blažim slučajevima će doći do mučnine, nesvestice, dijareje i grčeva, a kod težih slučajeva trovanja čak i do infrakta. Neretki su slučajevi gde je života stajala neku znatiželjnu mačku ili psa.
Hortenzija, je posle oleandera druga po zastupljenosti otrovna biljka u dvorištima. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja – mogu biti beli, roze, crveni, plavi i ljubičasti, a njihova boja varira zavisno od Ph zemljišta. Otrov koji sadrži hortenzija, može izazvati grčenje želuca, osip na koži i tremor. Zauzela je treće mesto na listi najotrovnijih biljaka. U slučaju da se javi oticanje, mučnina, pojačano znojenje, i ukoliko se ubrzo ne dobije protivotrov, trovanje hortenzijama može dovesti i do kome i otkazivanja krvnog sistema.
Đurđevak jedan od vesnika proleća, takođe sadrži otrovne materije.Ne smeju ga brati trudnice i deca,a posle kontakta sa biljkom moraju se dobro oprati ruke.Beli cvetovi su intenzivnog mirisa, i često se sadi u baštama kao ukrasna biljka. Cela biljka je otrovna jer sadrži dvadeset toksičnih glikozida. Đurđevak ima crvene plodove koji sazrevaju u junu,i takođe su otrovni. Hrizantema, kod ljudi izaziva svrab kože i otekline,lokalni dermatitis.Poznato je oko 200 vrsta ove biljke. Baštovani je često sade i kako bi oterali zečeve – koji ovu biljku zbog njenih toksičnih svojstava zaobilaze u širokom luku. Nasuprot našem verovanju, jedno kinesko predanje kaže da oni koji piju vode sa izvora ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje, a da pirinčano vino sa cvetom hrizanteme čini svaki ten blistavim. U pojedinim delovima Azije uobičajeno je piti čaj od belih ili žutih cvetova hrizantema, tradicionalni lek protiv gripa. Kinezi čak lišće ove biljke često upotrebljavaju u kulinarstvu.
Iako je otrovna, NASA ju je determinisala kao biljku koja daje dobre efekte u uklanjanju kancerogenog benzena.
