Razvijena poljopriovreda je uslov za profitabilnu proizvodnju. I ako je prisutan opšti trend propasti i napuštanje ne samo sela već i gradova, beleže se usamljeni slučajevi povratka mladih na selo koji u želji da ostanu u Srbiji odlaze na selo i kreću u nekakvu proizvodnju. Ali, kada neko krene u proces proizvodnje, ima želju i ambiciju, ali ne i iskustvo, osnovno pitanje koje postavlja, jeste šta proizvoditi?
Savet u takvom slučaju je da se proizvodi samo ono što se može prodati a još bolje je da se bude prvi u proizvodnji i svoj proizvod izbaciti onda kada ga niko nema a za to postoje razni primeri koji su mahom vezani za povrtarstvo kojae je možda i najisplativije naročito kod manjih parcela.
Ukoliko se krene u plasteničku proizvodnju najbolje je da se bude prvi kada nema još uvek našeg povrća. Nevolja je što se tada mora takmičiti sa cenama uvoznog povrća, ali sigurno je da će kupac pre kupiti domaće nego strano.
Postoje primeri da se za jednu ranu sezonu, ako ste prvi sa paprikom recimo, može zaraditi i do 20 000 evra! Naravno za to bi trebalo da se ima i veći broj plastenika. Iskustva kažu da se ulaganja u jedan plastenik od 300 kvadrata isplati već nakon prve sezone.
A ponuditi rano povrće zahteva i malo veća ulaganja usled grejanja ali je dobit nesumnjiva, posebno ukoliko imate tezgu na nekoj od većih pijaca u gradu ili sklopite ugovor sa nekim od velikih marketa.
Još jedan pouzdan način za dobru zaradu je i prerada, jer gotov proizvod prerađen u neku vrstu slatke ili slane zimnice svakako da ima veću cenu. Na ovaj korak su se odlučili mnogi i nisu se pokajali. Neki primeri kažu da ukoliko imate i svega 1 ar površine sa par plastenika, baštom gde gajite povrće i nekoliko stabala voća a i da imate recimo nekoliko koza, procena je a i primeri to pkazuju da se od prodaje tih proizvoda ( sir, povrće, voće…) ostaje dobit oko 1000 evra.
Što se tiče većih količina za preardu važno je da imamo i jaku privredu koja je u mogućnosti da preradi sirove proizvode.
Dakle ideja ima puno ali je u našem agaranom sektoru još uvek zastupljeno mišljenje da opstaju samo oni koji se nekako snađu, mada dosta podsticaja daje i država pa je zgodno da se raspitate kod lokalne samouprave. Takođe i na televziji možemo da pronašemo sve više emiisja gde se mladim parovima poklanjau imanja ukoliko izraze želju da žive i rade na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom.
Naša emisija „ Agro profit “koju možete da pogledate i na našem YT kanalu PUPOLJAK, često prikazuje baš takve primere. Mladi koji žive i rade na selu i od svoje proizvodnje lepo žive i ostvaruju profit od proizvodnje što je i najvažnije.
