Predanje kaže da je vinovu lozu na teritoriji Srbije prvi put posadio car Prob na Fruškoj gori odakle se kasnije polako širila po celoj Srbiji. Loza raste u obliku grma, a visina joj varira od 5 do 15 m.
Vinova loza se gaji u različitim arealima koji se međusobno razlikuju po povoljnosti ekoloških uslova. Da bi se uslovi gajenja poboljšali, preduzima se niz mera kojima se ublažavaju negativni efekti pojedinih elemenata spoljne sredine.
Temperatura zemljišta i vazduha je klimatski faktor koji često ima odlučujuću ulogu u određivanju pogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Da bi se ocenila pogodnost pojedinih područja za gajenje vinove loze potrebno je znati temperaturne pokazatelje. Vinova loza se gaji u područjima sa srednjom godišnjom temperaturom od 9 – 21 °C. I jedni je sasvim sigurno a to je da loza voli topla i sunčana područja pa je južna ekspozicija terena odlično mesto za podizanje zasada.
Pozni prolećni mrazevi najčešći su uzročnici velikih šteta koje se manifestuju u izmrzavanju tek aktiviranih okaca i mladih lastara. Mladi lastari mrznu već na -2,5°C, a okca na -40°C. Rani jesenji mrazevi izazivaju, prevremeno opadanje lišća, izmrzavanje lastara, pucanje bobica. Lišće u jesen mrzne na -4 do -5°C. Vrhovi lastara mrznu na -2 do -4°C, a bobice pucaju pod dejstvom niskih temperatura već na -1 do -2°C. Od mrazeva istog intenziteta vinova loza više strada krajem i početkom zime nego sredinom zime. Temperature od -15°C sredinom zime izazivaju izmrzavanje okaca, a veličina štete zavisi od sorte, pripremljenosti loze za zimu i dr.
Vinova loza zahteva veliku količinu sunčeve svetlosti. Raspoloživa svetlost u nekom području izražava se dužinom trajanja sunčevog sjaja u toku vegetacionog perioda. Da bi se obezbedili povoljni uslovi za životne procese vinove loze neophodno je 1200 – 2000 sati sunčevog sjaja.
Za uspešan rast, razviće i plodonošenje vinove loze neophodna je određena količina vode. Iako je vinova loza biljka koja bolje uspeva u toplijem području zahvaljujući snažnom korenovom sistemu koji prodire dosta duboko, vinova loza dolazi do vode i u sušnim područjima. Vrlo sušna područja nisu pogodna za gajenje vinove loze, osim ako se vrši navodnjavanje. Strujanje vazduha deluje na promenu svih ostalih klimatskih elemenata. Mešanje toplih i hladnih, vlažnih i suvih vazdušnih masa povoljno deluje na čitav živi svet, pa i na vinovu lozu. Vinovoj lozi odgovaraju samo blaga strujanja vazduha.
Nastaviće se…..
