Breskva vodi poreklo iz Kine i još tada se u stara vremena koristila u tradicionalnoj kineskoj medicini koa lekovito voće. Kinezi su je gajili još pre 4000 godina i smatrala se simbolom besmrtnosti i dugog života.
Grčka i Persija su je gajili 300 godina pre Hrista a stari Rimljani su je raširili po Evropi.
Najbolje je ako se koristi sveža ali i kompoti i sokovi pripremljeni od ovog voća sadrže veliki broj vitamina. Ima malu kalorisjku vrednost i sadrži 87% vode i 12% ugljenih hidtara i svega 0,1% masti i belančevina 0,5% Ima puno dijetetskih vlakana pa je ne treba propustiti dok traje sezona.
Osim toga što deluje osvežavajuće na ljudski organizam breskva deluje i lekovito. Ima diuretski efekat, snižava krvni pritisak, smanjuje rizik od šloga, pročišćava organiizam, podstiče i olakšava varenje. Sadrži antioksidanse, vitamin C pa povoljno utiče na funkcionisanje odbrambenih sposbnosti organizma, rad štitaste žlezde i štiti srce.
Po nekim ispitivanjima utvrđeno je da redukuje količinu štetnih jedinjenja koja izazivaju reumatska oboljenja.
U zavisnosti od sortimenta breskva sazreva od početka juna do sredine avgusta pa je ima tokom celog leta.
