Nema osobe a da se bar jednom u životu nije susrela sa alergijom koju mogu da izazovu najrazličitiji alergeni. Jedna od najčešćih i najdosadnijih je alergija koju izaziva biljka ambrozija koja je rasprostranjena u celom svetu.
Došla je iz Amerike krajem XIX veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom. Trenutno je ima više u Evropi nego u Americi. Ambrozija je prvi put je u Srbiji primećena 1953. godine u Sremskim Karlovcima.
Invazivna je korovska biljka tako da jedna biljka može proizvesti i više od milijardu zrna polena koji se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površinu od više kvadratnih kilometara. Zrno polena zadržava klijavost i do 40 godina.
Ambrozija je nekada naseljavala samo zapušteno i neobrađeno zemljište oko puteva i ograda. Danas kao korovska biljka se širi intenzivno ali interesantno je da voli zemljište koje je bogato gvožđem i cinkom i koristi samo ta dva mikroelementa za svoj razvoj. Tako da tamo gde uočite da raste ambrozija, lako možete da zaključite da je zemljište bogato gvožđem i cinkom.
Zrna polena su jako sitna i na svojoj površini imaju perca. Polen nije hemisjki agresivan, ali zahvaljjući tim percima koja kada dospeju u nos, iritiraju nosnu sluznicu jer perca golicaju, što za posledicu ima alergijsku reakciju jer se organizam čoveka brani takvom reakcijom želeći da spreči prodor alergena pa se stvaraju refleksni nadražaji ne bi li se alergen izbacio.
Otežano disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici alergije koja može u nekim situacijama preći i u asmatične napade. Sve češće se u svetu beleže smrtni slučajevi izazvani preteranom alergijskom reakcijom na ambroziju.
Ambrozija ne izaziva samo reakcije kod ljudi već i kod životinja.
Ambroziju ne treba kositi jer ima razvijen korenov sistem. Najefikasniji način uništavanja je čupanje iz korena a na većim površinama primenjuje se i redovna upotreba translokacionih herbicida koji se usvajaju preko lista i sokovima sprovode do korena gde uništavaju celu biljku.
Ambrozija spada i red najnepoželjnijih biljaka pa je zbog toga od izuzetne važnosti da se sistematski uništava. Neke zemlje EU su uvele čak i niz stimulativnih mera za sve građane koji se uključe u suzbijanje ove biljke.
I za kraj jedna zanimljivost vezana za ambroziju. Kako voli gvožđe ona prosto crpi ovaj element iz zemljišta i spada u biljke koje su takozvani ispošćivači zemljišta. U stanju je da usvoji gvožđe u količini i do sedam puta većoj nego što bi usvojio kukuruz. Ukoliko bi kukuruz bio u stanju da usvoji toliku količinu gvožđa, osušio bi se.
