Toplo i vlažno vreme sa obiljem padavina, pogodovalo je razvoju bakteriozne plamenjače tako da ova bolest već duže vreme, hara u mnogim voćnjacima Srbije.Voćari traže pomoć. Bolest se sve više širi.Sve više je suvih mladara.Pojavljuje se i eksudat bakterija.Najugroženija je dunja, pa kruška, ali i jabuka.Čime suzbiti i spasiti voćnjak?Nažalost, nema efikasnih baktericida. Kako se onda poneti i šta uraditi?
Radi se o bakteriji koja živi na površini lista, kori mladara i stabla, ali koja inficira unutrašnje tkivo. Bakterije se šire sprovodnim sudovima, dolazi do sušenja i može doći do uginjavanja stabala. Ipak, prvi simptomi pojave bakteriozne plamenjače, obično se javljaju posle cvetanja ili kada su plodovi veličine oraha. Lako se uočavaju simptomi bolesti po „pastirskom štapu“kao tipičnom simptomu ili povijanju vrha mladara, sušenju lišća i mladara. Bakteroiza se javlja i na plodovima i mladarima. Siguran znak da se radi o ovoj vrsti bolesti je pojava eksudata na plodovima ili na mladarima.
U Evropi prvo širenje bakterijske plamenjače jabučastog voća utvrđeno je 1957. godine.
Prouzrokovač ove bolesti je bakterija ervinia amilovora. Ona prezimljava na kori stabala. Sve sorte jabuka, kruške, dunje i mušmule su osetljive na erviniju. Po pravilu, ali sa izuzetkom pojedinih godina, kruška je osetljivija od jabuke. Najznačajnija ulazna vrata bakterija u jabuku, dunju, trešnju i krušku jeste cvet.Potrebni su i povoljni vremenski uslovi za ostvarenje infekcije prvenstveno vlažno vreme. Potrebne su padavine, ali se infekcije dešavaju i pri pojavi rose. Optimalna temperatura je 18,3 °C.. Osim cvetova, za infekciju su značajne i pojave rana od grada, oštećenja od insekata itd. Ipak, cvetanje je faza kada se prenosi oko 70% bolesti. Domaća pčela igra značajnu ulogu u prenošenju bakteriozne plamenjače. Cvet predstavlja ulazna vrata, ali i oštećenja od insekata ili još značajnije od grada.
Suzbijanje
Mlađa stabla su osetljivija. Iz ovih razloga mora se voditi računa da rast voća bude uravnotežen i da svako dodavanje azota favorizuje bakterioznu plamenjaču. U okviru Integralne zaštite postoje pragovi suzbijanja grinja, odnosno prisustvo grinja do izvesne mere smanjuje intenzitet rasta i time smanjuje pojavu ervinie.
Osnovna mera suzbijanja je da se mladar skrati do zdravog dela da bakterije ne pređu u stablo. Na stablu se javlja jedna vrsta rak rana iz koje može da curi bakaterijski eksudat. Ako bakterija dođe u stablo, naročito kod krušaka i dunja, onda se ono mora celo skraćivati.
Treba znati koji fungicidi ili insektofungicidi imaju baktericidno delovanje, a samim tim im dati i prednost u korišćenju.
Čim se primete inficirani mladari, oni se seku 40 do 50 cm ispod vidljivog mesta razvoja bolesti, jer se baktrija širi sprovodnim sudovima ili se seče do zdravog tkiva. U Južnom Tirolu preporučuju da se preseci oprlje plamenom do 2 minuta posle presecanja. Alat ,odnosno makaze se potapaju u 90% alkohol. Primena antibiotika kao što je streptomicin nije registrovana za primenu kod nas.
Od baktericida, praktično se koriste preparati na bazi bakra u fazi otvaranja pupoljaka, a za vreme cvetanja ili pojave grada, 1/3 od registrovane količine preparata.
Registrovan je i veći broj bioloških preparata, ali je njihova efikasnost između 50% do 60% ako se koriste svakih 3 do 5 dana ali više je vezano za teoriju. Ako se pojavi grubo rečeno, leka nema pa je najbolje krčiti zaražena stable i saditi nova posle izvesnog vremena.
