Da li je ova uzrečica postala već izlizana?
U Srbiji se mnogo radi na unapređenju poljoprivrede i prelasku sa tradicije u savremeni agrobiznis, posebno ako u obzir uzmemo činjenicu da sve više mladih radi u poljoprivredi
Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal i moramo da prihvatimo činjenicu da je poljoprivreda, najvažnija delatnost jer pre svega obezbeđuje proizvodnju hrane ne samo za potrebe svog stanovništva već i za izvoz, gde je 45% stanovništva Srbije naseljeno baš u ruralnim oblastima. Zbog toga prehrambena industrija čini preko 40 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda.
Selo ili grad, večito pitanje, večita dilema.
Može li selo bez grada ili grad bez sela? Sve je to međusobno povezano. U selu je proizvođač, farmer, vlasnik poljoprivrednog domaćinstva i zemljišta a u gradu su potrošači odnosno tržište. Ako naša sela uporedimo sa selima država u EU pa i šire, videćemo da se u naša sela uopšte ne ulaže, čak ni malo. Mnoga sela nemaju uređene puteve, kanalizaciju, u mnogima varira strujni napon a tokom zimskih meseci u neka sela koja su u planinskim područjima je gotovo nemoguće stići. Domovi kulture ne postoje, nema nikakve zabave niti mogućnosti da se stanovništvo zadrži. Škole se zatvaraju. Poražava podatak da čak i u Vojvodini koja bi trebalo da je najrazvijenija kada je rural u pitanju, imamo sela sackućama i imanjima koja propadaju, urastaju u korov jer su stari umrli a dece ili nema ili su odavno raseljena po gradovima i svetu.
Poslednjih godina svetske ekonomske krize, koja je mnoge koštala radnog mesta i dovela egzistenciju u pitanje, naterala je neke da se vrate svojim korenima tako da se taj potez pokazao kao vrlo dobar. Porodice pogođene krizom, ostaju bez posla, bez novca i sredstava za život, napuštaju grad i vraćaju se na svoja imanja. Takođe, mnogi ljudi koji nikada nisu živeli na selu, odlučili su se za preseljenje na selo, smatrajući da tamo mogu pronaći pre svega gde će moći da proizvedu hranu za sebe.
Ali, koji su pravi razlozi migracije iz grada u selo? Da li potreba za mirom i beg iz gradske vreve ili potreba čoveka da oformi održivo imanje kako bi obezbedio sebi osnovnu egzistenciju i što manju zavisnost od sistema? Kako god bilo, tendencija oživljavanja sela je sve veća, ljudi se vraćaju, imanja se bude. Još uvek u nedovoljnoj meri ali se pomak primećuje.
Da bi se ti ljudi stimulisali da ostanu na selu potrebno je da im se obezbede odgovarajući uslovi udobnog života, slični onima u gradskim sredinama. ono što i ljudima u gradu.
Danas manje više opstaju ona sela koja su u blizini lokalnih saobraćajnica ili auto-puta. Sve što je dalje od saobraćajnica osuđenoi je na propast.
Zbog toga je važno da se obezbede uslovi za napredovanjem kako bi se razvilali privatni biznisi i ostvario profit.
Pored primarne proizvodnje neophodno je razvijati i sekundarni i tercijalni sektor poljoprivredne proizvodnje odnosno prerađivačku i uslužnu delatnost. Nije dovoljno samo proizvesti, već zaokružiti ceo sistem proizvodnje, prerade, marketinga, distribucije prodaje i naplate.
Ako želimo moderno i jako selo, jer smo pre svega agrarna država potrebno je potpuno promeniti dosadašnju politiku i velika ulaganja nameniti za ruralna područja naše zemlje.
