Stabla duda su kod nas poznata iz vremena kada su njenim lišćem hranili svilene bube za proizvodnju svile. Danas krase vrtove svojom hladovinom i bogatstvom slatkih plodova, koji su namenjeni za različitu upotrebu. Vrlo je adaptilna biljka pa se stabla stara po nekoliko decenija mogu naći u mnogim gradovima. Recimo velike površine u blokovima na Novom Beogradu još uvek su mesta gde ima na desetine drveća koje svake godine rađaju dud bilo da je beli ili crni.
Zrele plodove duda možemo jesti sirove. Prilično su slatki. U kulinarstvu plodovi duda imaju veliku primenu i možemo ih dodati u prilog za puding, voćne salate, voćne kupove, pite… Plodovi duda upotrebljavaju se za kuvanje marmelada, želea, za sokove, sirupe, vino, mogu se sušiti za kasnije vreme ili od plodova peći rakiju takozvanu duduvaču. Od plodova možemo napraviti odlične sladolede, kreme i šerbete, a dudov sos se dobro slaže sa pečenim mesom jakog ukusa, pre svega od divljači, jagnjetine ili uz pečenu gusku.
Plodovi duda mogu poslužiti i kao sezonsko voće i nešto novo u našoj kulinarskoj ponudi jer dozreva postepeno krajem juna i u julu a nekada još u avgustu. Plod je sočan i osvežavajući i pomaže kod nekih oboljenja kao što su proliv i upala sluzokože usta. Razlikuju se beli, crni i crveni dud.
Beli dud (Morus alba). Plodovi su beli do belo žute, povremeno ružičaste boje.
Crni dud (Morus nigra) daje plodove koji su tamno ljubičasti ili crni i imaju visoku zastupljenost antocijana u boji.
Crveni dud (Morus rubra) sličan je crnom dudu, sa time da su plodovi u zreloj fazi crveni.
U jesen su listovi crvenog duda posebne zlatno žute boje, zato je takođe i lepo ukrasno drvo. Postoje i sadnice duda, koji nema plodova, namena mu je ukrasna i za stvaranje hladovine.
Sadnicu takvog duda, možemo posaditi i u zemljište slabijeg kvaliteta a krošnju oblikujemo po potrebi i želji. Orezujemo je u fazi mirovanja.
Dud zimu podnosi vrlo dobro, mahom nema napad insekata i bolesti tako da prskanje nije potrebno, što doprinosi zdravim i ekološki čistim plodovima. Kod branja plodova najbolje je staviti prostirku ispod drveta i zatim drvo tresti tako da se mogu sakupiti čisti plodovi..
Ukoliko nastane mrlja od zrelog ploda duda najlakše ga odstranimo, ako ga protrljamo sa plodom nezrelog duda.
Dudinje( polod duda) sadrže oko 10% invertnog šećera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabučne), vitamin C, sluz, pektinske i druge korisne materije.
Zrele, vrlo slatke bele i aromatične nakiselo-slatke tamnoljubičaste ili potpuno crne dudinje jedu se sveže, prerađene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene šećer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša.
U narodnoj medicini sveže nedozrele dudinje daju se protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod zapaljenja grla i usta, naročito sok crnih dudinja, koji deluje i antiseptično.
U korejskoj tradicionalnoj medicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljaju čaj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema.
Prašak od kore duda upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašćivanje rana, a odvar kore, pije se kod povišenog krvnog pritiska.
