Od davnina je poznata lekovitost mnogih biljaka gde prednjače: beli luk, đumbir, aronija, borovnica koje su možda i najpopularnije, dok su druge biljke koje imaju istu ulogu manje proučavane pa time i manje popularne.
Beli luk je omiljena hrana i začin, ali ima i dugu istoriju tradicionalne medicinske upotrebe. U farmaceutskoj industriji, za izradu preparata koriste se čenovi belog luka. Oni sadrže sumporna jedinjenja kojima se pripisuju lekovita svojstva, naročito alin. Pretpostavlja se da ima nekoliko supstanci koje su važne za lekovito delovanje belog luka
Većina kliničkih ispitivanja belog luka bavi se efektom standardizovanih preparata i njihovim uticajem na povišen nivo holesterola. Rezultati ukazuju na dobar efekat, ali za sada nema dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se beli luk preporučio za redovnu terapiju.
Glavice artičoke koriste se u ishrani manje od belog luka, ali u narodnoj medicini imaju dugu istoriju primene. Lišće se upotrebljava za farmaceutske potrebe, a smatra se da je cinarin kao aktivni sastojak od posebne važnosti.
Klinička istraživanja uticaja ekstrakta lišća na snižavanje holesterola i triglicerida pokazala su pozitivne rezultate. Ipak, potrebna su dodatna ispitivanja, kojima bi se sigurno ustanovila korist od ove biljke U proizvodnji hrane, bokvica se upotrebljava kao agens za stabilizaciju, a seme kao lekovita sirovina u farmaceutskoj industriji. Mukopolisaharidi koje sadrži seme sa vodom prave sluzavu, lepljivu masu. Poznato je, pre svega, laksativno delovanje bokvice, ali studije i analize pokazuju da snižava koncentraciju ukupnog i lošeg holesterola.
Lucerka i kurkuma upotrebljavaju se kao hrana i začin, dok beli stričak nema takvu ulogu. U farmaceutske svrhe koriste se seme lucerke, plodovi belog strička, smola mire i izdanci kurkume. Kliničkih ispitivanja njihovog uticaja na sniženje koncentracije lipida bilo je malo.
Međutim prilikom upotrebe ovih lekovitih biljaka vrlo je važno da budete obazrivi jer može doći i do neželjenih efekata. Najčešći neželjeni efekti prilikom uzimanja belog luka su zadah, miris tela i stomačne tegobe. Javljaju se i osećaj žarenja u ustima i probavnim organima, pa i alergijske rekcije usled profesionalne izloženosti, konzumiranja sirovog i kuvanog.
Artičoka sadrži cinaropikrin i druge laktone, koji mogu biti uzrok alergije nakon upotrebe i profesionalne izloženosti. Zabeleženi su i neki nespecifični simptomi i poremećaji varenja.
Pojedini sastojci belog luka imaju antitrombocitni efekat, pa njegove proizvode treba da izbegavaju, ili da ih koriste oprezno, pacijenti koji uzimaju antikoagulantne ili antitrombozne lekove.
Crni luk takođe ima lekovita svojstva, naročito kod podizanja korisnog HDL tipa holesterola u krvi. Tipična lekovita doza je pola glavice luka, srednje krupnoće, dnevno. Neka medicinska ispitivanja koja su vršena, dovela su do zaključka da je spomenuta količina dovoljna da se korisni HDL holesterol povisi za oko 30% kod tri četvrtine ispitivanih srčanih bolesnika. Ovu moć ima više sirovi luk, dok je ona kod kuvanog ili prženog znatno oslabljena.
Međutim, i kuvani luk je dobar za kardiovaskularni sistem, ali na drugi način. Luk ima antikoagulišuće dejstvo i stimuliše stvaranje zaštitnih materija koje rastvaraju ugruške krvi. kiseonikom, razarajući srčani mišić i ćelije mozga.
I za kraj evo par reči o lekovitosti mandarine. Redovna upotreba mandarine utiče na povećanje imunog sistema pa samim tim smanjuje rizik za nastanak tumora i mnogih srčanih oboljenja. Neka ispitivanja su pokazala da je mandarina odlična i u lečenju mnogih kožnih bolesti. Možete je jesti u neograničenim količinama, kako deca tako i starije osobe, posebno jer je sada ima u ponudi na našim pijacama i njena sezona traje sve do ranog proleća.
Osim nabrojanih izuzetno blagotvorno dejstvo na organizam ima još i špargla, batat ali i neke vrste kaktusa od kojih se spremaju lekoviti preparati ili džem koji se sprema od cvetova naročito u onim zemljama na mediteranu koje je posebno zgodno podneblje za rast kaktusa.
