Hteli mi to da priznamo ili ne, tek globalne promene klime zakucale su i na naša vrata. Scenario po kome će se nekada plodne oranice usled globalnog otopljavanja pretvoriti u pustinje, polako se obistinjuje a i ono što se koliko toliko drži, postaje devastirano usled sve veće pojave olujnog nevremena, poplavnih talasa, nekontrolisane seče šuma i pojave zemljišne erozije i klizanja zemljišta o čemu nas redovno izveštavaju u svim emisijama najčešće tokom vremenske prognoze.
Inače na globalnom nivou, nestane na stotine hektara zemljišta, najčešće usled erozije koja nastaje usled nekontrlisane seče šuma što je alarmantna situacija u Srbiji jer se šume seku bez ikakvih novčano – kaznenih posledica.Takođe izgradnja auto – puteva i proširenje gradova takođe je jedan od uzroka nestanka obradivih površina a tu spada i proširenje aerodroma koji se po pravilu grade gde je pristupačan teren za bezbedno sletanje i poletanje vazduhoplova što opet za sobom povlači uništavanje na desetine hektara obradivih i plodnih njiva.
Šta se dešava sa Srbijom?
Klima udara tamo gde najviše boli a to je hrana. Uništavanje roda usled nevremena, grada, mrazeva ili suše, dovodi do toga da se hrana sve teže proizvodi i da je sve manje. U našoj zemlji, još uvek nije sve tako crno, ali svedoci smo da se u proteklih 10 godina i te kako klima promenila pa smo imali kako sušne tako i vodoplavne godine. Onih normalnih i prosečnih bilo je između, tako da se opet držimo proseka.
Međutim, vreme koje je neuobičajeno toplo tokom zime ili hladno tokom proleća ili pak ektremno toplo tokom letnjih meseci i pre svega sušno, jasno pokazuje da se nešto dešava.
Šta bi nam valjajlo činiti?
Osnovno je da nam se promeni ekološka i klimatska svest i da se konačno uozbiljimo pa da pokušamo da spasemo šta se spasiti može. Dakle, prestati sa nekontrolisanom sečom šuma, jer 1 ha se poseče za nekoliko sati, ali tom hektaru treba 100 godina da ponovo poraste.
Nedavno je posečeno na hektare šume uz obalu Dunava što se vidi kada se prelazi most kod Beške u pravcu ka Novom Sadu gledajući sa mosta sa desne strane. Nekada se tu prostirala beskrajna šuma a danas samo pustara. Kome je to drveće smetalo i zbog čega je posečeno, verovatno nikada nećemo saznati.
