Biljke ne znaju da govore pa nam ne mogu reći koji ih problemi muče. Međutim one pokazuju svojim izgledom da nešto nije u najboljem redu. Kako onda da prepoznate i napravite razliku između simptoma bolesti i nedostatka nekim mikro i makroelemenata koji su itekako važni za normalno razviće i plodonošenje?
Važno je da naučite njihov govor jer ćete tada moći paomognete ne samo njima već i sebi, jer će se ukoliko pravilno reagujete biljka brzo opraviti i nastaviti sa normalčnim razvojem. Tečna đubriva sa kojima možete da reagujete u datom trenutku u velikoj meri će pomoći da se ti simptomi otklone i nadoknadi nedostatak odeđenih elemenata.
Međutim, važno je da se poznaje fiziologija biljaka i dodatno poznavanje odnosa pojedinih hraniva u zemljištu, zavisnost njihovog usvajanja od Ph zemljišta , od odnosa elemneta u metabolizmu biljaka, poznavanje hormona itd.
Ova saznanja pomažu da shvatimo povezanost bolesto prouzrokovane gljivama, bakterijama ili virusima.
Biljke sa uravnoteženim sadržajem bakra, cinka, gvožđa i mangana su otpornije na plamenjače i još neke bolesti.
Ovo se prvenstveno odnosi na povrća kao intenzivnije gajene useve gde se berba obavlja višekratno pa je pa je potreba za ishranom uslovljena iznosom hranljivih mineralnih elemenata.
Sličnost u simptomima nedostataka nekih elemenata sa simptomima ishrane insekata ili grinja ili nekih bolesti je česta i treba je dobro poznavati.
Često i višak nekih elemenata može da izazove neke simptome koje često nepoznavaoci fiziologije zamene sa simptomima nekih bolesti. Jer koliko je nepovoljan endostatak toliko je loš i višak naročito nekih teških metla koji mogu da dovedu čak i do uginjavanja biljaka.
Često se u nauci koriste biljke radi regulisanja odnosa mikro i makro elemeneta u zemljištu pa je poznato da pšenica obogaćuje zemljište azotom pa se zbog toga radi plodored i ne seje se u monokulturi ali se isto koriste neke druge biljke koje recimo smanjuju višak nekih elemanata kako bi se zemljište na prirodan način pripremilo za setvu ili sadnju.
Primera radi, ambrozija je veliki usvajač gotovo svih mikro i makroelemenata iz zemljišta. Tamo gde ima ambrozije i ukoliko se ona iskrći, znajte da će zemljište biti skroz „ posno.“ Koliko je ambrozija dobar „ usisivač“ recimo gvožđa ( Fe ) govori primer da ona može da usvoji i do sedam puta više Fe nego recimo kukuruz ili bilo koja druga gajena biljka.
Ako bi se kojim slučajem dogodilo da kukuruz usvoji toliku količinu gvožđa iz zemljišta, osušio bi se.
