Šljiva se u poslednje vreme širi usled otvaranja tržišta i mogućnosti za izvoz. To povlači sa sobom podizanje sve više profesionalnih zasada ali i masovniju pojavu štetočina i prouzrokovača bolesti što zahteva ozbiljan pristup u suzbijanju. Domaće sorte pokazuju izvesnu otpornost na neke prouzrokovače bolesti i njima uvek treba dati prednost u odnosu na strane sorte. Mnogi ne znaju da se upravo intezivnoj sadnji strane sorte stenlej omogućila epidemija virusa šarke šljive koji je iskorienio našu domaću sortu požegaču koja je možda i najbolja sorta šljive.
Kako se to dogodilo pročitajte i narednom objavama.
Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova su oboljenja koja u godinama sa obilnim i čestim kišama, u fenofazi cvetanja šljive, mogu izazvati velike direktne gubitke u prinosu. U rano proleće može se ostvariti infekcija tek otvorenih cvetova. Ovo je naročito važno, jer kako mnogi stručnjaci navode, cvetovi su otvorena mesta gde patogeni imaju slobodan prolaz u unutrašnjost biljke. To znači da iz sasušenih cvetova gljiva dospeva u grančice i dvodi do njihovog sušenja.
Infekcija plodova ostvaruje se samo preko povreda. Inficirano tkivo omekšava, plodovi gube vodu, suše se i pretvaraju u mumije. Ovi plodovi predstavljaju važan potencijal u pojavi zaraza za sledeću godinu, pa je izuzetno važno da se na vreme uklone sa biljaka, odnesu što dalje i potom spale. Isto tako treba uraditi i tokom rezudbe. Isecite duboko sve do zdravog tkiva osušene grančice i spalite ih. Nakon svake rezidbe potrebno je da se alat dezinfikuje nekim od dezinfekcionih sredstava, mada ovo retko ko radi, ali je dobro da imate u vidu.
Što se tiče primene hemijskih sredstava, obavezan je tretman pred otvaranje cvetova i drugi tretman 5-7 dana posle prvog, otprilike kada je otvoreno 10-20 % cvetova.
Plamenjača šljive se ispoljava samo na listu. Na njemu se obrazuju pege različite veličine koje se međusobno spajaju, a ponekad prekriju celu površinu lista. Jače zaraženo lišće može prevremeno opasti u avgustu ili početkom septembra.
Kritičan period zaražavanja je od početka listanja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja. Tretiranje se izvodi najčešće posle precvetavanja. Ukoliko se radi o osetiljivim sortama, a listanje se dogodi pre cvetanja, tretman treba uraditi na početku cvetanja.
Rogač šljive je izuzetno štetan u kišnim i prohladnim prolećima kada kod osetljivih sorata može uništiti do 80 % zametnutih plodova. Parazit se razvija uglavnom na plodovima.
Hemijsko suzbijanje se izvodi u toku mirovanja vegetacije pa se do faze pucanja pupoljaka mogu primeniti fungicidi na bazi bakra. Ovo prskanje uradite obavezno, ukoliko ste u prethodnoj sezoni uočili pojavu bolesti rogač šljive. Bolest je dobila takav naziv jer plodovi šljive bivaju izduženi pa liče na rogač.
Rđa šljive je još jedna česta bolest. Javlja se na listovima, mladarima, a vrlo retko na plodovima.
Obolelo lišće opada vrlo rano, mladari slabo zdrvenjavaju a plodovi ostaju sitni. Ukoliko stabla šljive ostanu rano bez lišća u toku jeseni može doći do ponovnog listanja što iscrpljuje šljivu i u toku zime čitava stabla a i zasadi mogu da izmrznu pa su u takvim slučajevima štete velike.
