Neka definicija klime kaže, da je to prosečno stanje vremena u nekom području u toku 10 godina. I ma koliko stručnjaci tvrdili da se ove ekstremne vremenske prilike prosto periodično javljaju i da smo u proseku tu gde jesmo ( bez zkakvih klimatskih promena ) ipak se u praksi pokazuje drugačije.
Blage zime bez snega i mrazeva, proleća gotovo da i nema , duga sušna leta a jesen dođe već u sepetembru i produži se, sve do karaja maja, kao što je trenutna situacija. Pa kako to da se klima nije promenila?
Iz naslova ste se sigurno zapitali, da li je zaista moguće da se naše plodne oranice, voćnjaci i pašnjaci pretvore u pustoš. Odgovor je svakako DA ali u nekoj budućnosti, koju će doživeti naši praunuci u najboljem mogućem slučaju. Globalno otopljavanje utiče na pojavu sve većeg broja sušnih godina pa polako ali sigurno Srbija postaje sušno područje. Dokle god imamo vodne resurse trebalo bi ih koristiti za navodnjavanje. Na taj način obezbedićemo dobre i neoštećene prinose.
Jedan od načina za dobre prinose kada je ratarstvo u pitanju je odabir hibrida koji podnose sušu, koji su novoselekcionisani i koji i pored malo padavina i uslova lošeg ili nedovoljnog navodnjavanja daju zadovoljavajući prinos.
Prošla godina bila je ekstremno sušna da su primećeni podbačaji gotovo svih hibrida.
Tim stručnjaka koji se bave selekcijom hibrida preporučuju praćenje sezonske vremenske prognoze koja sadrži podatke o odstupanjima u srednjim mesečnim, minimalnim i maksimalnim temperaturama kao i srednjim mesečnim količinama padavina. Prognoza u tom smislu može biti važan pokazatelj pri određivanju vremena osnovne i dopunske obrade zemljišta, setve kao i mera nege i zaštite useva.
Stručnjaci su zaključili da će na osnovu povećanja srednjih mesečnih temperatura u letnjim mesecima u budućnosti kao i samnjenja padavina tokom leta, dolaziti do drastičnog smanjenja prinosa ratarskih kultura za 20 %.
Najugroženija područja Srbije biće : severni delovi, Banat, braničevsko, podunavsko, šumadijsko, nišavsko i pomoravsko područje, što je neverovatno jer su to područja uz velike reke gde je moguće navodnjavanje. Međutim kao velike reke nastaju ulivanjem pritoka, logično je očekivati da će pritoke presušiti pa će se samim tim smanjiti i količina vode u većim rekama.
Ukoliko se ne primene mere prilagođavanja do 2030. godine, može se očekivati postepeno samnjenje prinosa od 58 pa sve do 73% do 2050. godine.
Kako bi se otklonili rizici u proizvodnji neophodno je navodnjavati veće površine nego što je to danas slučaj.
