U Srbiji se mnogo radi na unapređenju poljoprivrede i prelasku sa tradicije u savremeni agrobiznis, posebno ako u obzir uzmemo činjenicu da sve više mladih radi u poljoprivredi Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal i moramo da prihvatimo činjenicu da je poljoprivreda, najvažnija delatnost jer pre svega obezbeđuje proizvodnju hrane ne samo za potrebe svog stanovništva već I za izvoz gde je 45% stanovništva Srbije naseljeno baš u ruralnim oblastima. Zbog toga prehrambena industrija čini preko 40 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda.
Selo ili grad, večito pitanje, večita dilema.
Može li selo bez grada ili grad bez sela? Sve je to međusobno povezano. U selu je proizvođač, farmer, vlasnik poljoprivrednog domaćinstva a u gradu su potrošači odnosno tržište. Ako naša sela uporedimo sa selima država u EU pa i šire, videćemo da se u naša sela uopšte ne ulaže, čak ni malo. Mnoga sela još uvek nemaju uređene puteve, kanalizaciju. U mnogima varira strujni napon a tokom zimskih meseci u mnoga sela koja su u planinskim područjima je gotovo nemoguće stići. Domovi kulture ne postoje, nema nikakve zabave niti mogućnosti da se stanovništvo zadrži. Škole se zatvaraju jer đaka nema. Poražava podatak da čak i u Vojvodini koja bi trebalo da je najrazvijenija kada je rural u pitanju, imamo sela sa kućama i imanjima koja propadaju i urastaju u korov jer su stari umrli a dece ili nema ili su odavno raseljena koje kuda.
Jedan broj porodica je ipak ostavilo imanja na selu. Poslednjih godina svetske ekonomske krize, tranzicije, koja je mnoge od nas koštala radnog mesta i dovela našu egzistenciju u pitanje, naterala je neke da se vrate svojim korenima a svakako pandemija korona virusa kao da je dovela do osvešćenja mnogih kada je nastala prava pomama za kupovinom imanja van gradova.
Tendencija oživljavanja sela je sve veća, ljudi se vraćaju, imanja se bude. Još uvek u nedovoljnoj meri ali se pomak primećuje.
Da bi se ti ljudi stimulisali da ostanu na selu potrebno je da im se obezbede odgovarajući uslovi udobnog života, slični onima u gradskim sredinama. Politiku ruralnog razvoja je neophodno definisati i sprovesti.Danas manje više opstaju ona sela koja su u blizini lokalnih saobraćajnica ili auto-puta. Sve što je dalje od saobraćajnica osuđeno je na propast.
Zbog toga je važno da se obezbede uslovi za napredovanjem kako bi se razvilali privatni biznisi i ostvario profit.
Pored primarne proizvodnje neophodno je razvijati i sekundarni i tercijalni sektor poljoprivredne proizvodnje odnosno prerađivačku i uslužnu delatnost. Nije dovoljno samo proizvesti, već zaokružiti ceo sistem proizvodnje, prerade, marketinga, distribucije prodaje i naplate.
Za sve ovo potrebna je odgovarajuća infarstrukutura: putevi, kanalizacija, elektrifikacija, škole, zdravstvena zaštita, kulturna dešavanja čitav niz uslužnih delatnosti I u novije vreme i kablovskom TV ili internet-signalu.
Ukoliko želimo moderno i jako selo, jer smo pre svega agrarna država potrebno je potpuno promeniti dosadašnju politiku i velika ulaganja nameniti za ruralna područja naše zemlje.
