Ne postoji domaćinstvo koje se nije susrelo sa gomilicama izrijene zemlje koju su napravile krtice. Bez obzira na to, one su zaštićene i ne smeju se ubijati. Jedino što možete da uradite jeste da probate da ih oterate . Kako kreće proleće tako počinju i krtice da se bude i da bivaju aktivne.
Krtica pripada sisarima. Ona je vrlo živahna životinjica aktivna je i danju i noću. Veoma se okretno i brzo kreće čak i po površini zemljišta. Kada se nađe u vodi veoma dobro pliva. Krtica se oglašava pištanjem i tihim cvrkutanjem. Hrani se isključivo životinjskom hranom – kišnim glistama, insektima i naročito njihovim larvama a dnevno može da pojede količinu hrane koja je u masi veća od sopstvene težine. Podriva biljke i važno je da se ne hrani njima pa najčešće štete pravi na povrtnjacima, travnjacima i sportskim terenima. Krtice se pogrešno smatraju štetočinama jer osim što ne jedu korene biljaka, kopanjem mešaju humus. Jedini problem koje prave jesu gomilice zemlje koju izbacuju na površinu usled neprekidnog kopanja podzemnih kanala. Međutim ta izbačena zemlja je dobro usitnjena i izmešana pa može dobro da dođe za žardinjere i saksije.
Krtice prave čitavu mrežu podzemnih prolaza po kojma se veoma spretno kreću. Imaju zakržljale oči tako da skoro uopšte ne vide, jer uspevaju samo da razlikuju svetlo od tame. Vid im nije ni potreban jer skoro ceo svoj život provode pod zemljom gde žive, razmnožavaju se i hrane. Imaju veoma izraženo čulo sluha i mirisa pa ih je u principu jako teško suzbiti. Krtica igra značajnu ulogu u aeraciji i premeštanju slojeva zemljišta na različitim tipovima staništa.
Naseljava naročito područja sa rastresitim tlom. Česta je na nasipima, u parkovima, voćnjacima i podjednako se sreće u gradskim i seoskim naseljima.
Životni vek krtice je 8-10 godina.
Prirodni neprijatelji
Prirodnih neprijatelja krtica nema mnogo. Povremeno (pošto se retko sreće na površini) biva plen ptica grabljivica ali i mačaka, koje su u stanju da satima strpljivo čekaju da krtiča počne aktivno da izbacuje zemlju, što često biva kobno za nju. Međutim, glavni neprijatelj je čovek, koji je neposredno uništava kako iz pogrešnog uverenja da se hrani povrćem u baštama, tako i radi humki koje narušavaju izgled travnjaka i sportskih terena Još više čovek posredno ugrožava opstanak ove vrste, promenom strukture staništa, upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i degradacijom podloge i prizemnog sprata u šumama. Kao životinje izuzetno visokog metabolizma krtice gotovo trenutno reaguju na izmenu sastava faune tla kojom se hrane.
Ugroženost
Krtica se, kao i svi predstavnici bubojeda, nalazi se na predlogu Crvene liste ugroženih vrsta kičmenjaka i u Srbiji je zakonom zaštićena. Osnov za zaštitu je njeno mesto u lancima ishrane je status mesojeda prvog reda, kao i njen značaj u redukciji brojnosti različitih insekata u zemljištu, kao i u procesima pedogeneze pri kruženju organskih materija u zemljištu. Nekada je čovek lovio krtice radi krzna, ali danas se to više ne radi. Ne bi trebalo da ih lovite već da se naviknete i prihvatite njihovo prisustvo jer one čine sastavni deo prirode bez čijeg prisusutva ne bi bilo adekvatnog rasporeda hranljivih materija u zemljistu.
Ukoliko bas ne možete da podneste prisustvo krtice u vašem travnjaku evo kako se suzbija.
Prvi korak je za većinu postupaka utvrđivanje mesta gde je jazbina krtice. Nakon toga se preduzima utabavanje krtičnjaka i zatvaranje tunela. Krtica mora da otkopava tunele i ponovo formira krtičnjake da bi se mogla slobodno kretati. Tada je lako utvrditi gde se ona nalazi, pa se može uhvatiti i kako zakon nalaže odneti i pustiti u slobodno polje.
Krtica pravi čitavu mrežu podzemnih hodnika po kojima se kreće. Tako da tokom kopanja kanala ona rije i sav višak zemlje izbacuje na površinu i tome pravi štetu estetske prirode jer se često naseljava ispod površine travnjaka, sportskih terena ali i zemljišta koje se obrađuje.
Danas se na tržišti može naći čitava lepeza preparata koji su u obliku gasa ili granula koji služe za rasterivanje krtica. Postoje i neki urađaji koji emituju zvuk određene talasne dužine koji nervira i zbunjuje krtice pa one beže. To su audiovibraciona sredstva. Efikasnost im je različita, a bez gusto postavljenih uređaja koji stalno moraju biti u funkciji nema dobrih rezultata.
A evo za kraj spiska nekih materija koje mogu biti efikasni i rasterivanju krtica:
od fizičkih : drobljeno staklo, loptice sa ekserima…
Sredstva sa uznemirujućim mirisom ( naftalin, formalin, nafta )
Komercijalna sredstva na bazi mirisa mokraće i analnih sekreta mesoždera
Miris peperminta i ustajalog koštanog ulja kada se ubacuje 1-2 kom natopljene tkanine po metru površine. Efekti traju oko mesec dana.
Ali imajte u vidu da krtica nije neprijatelj već vaš saveznik pa se tako i ponašajte.
