KAKO POSTAVITI PLASTENIK?

Proizvodnja u plastenicima je izuzetno rasprostranjena u celom svetu, naročito u proizvodnji povrća.

Na većoj površini moguće je napraviti i idejni plan sa tačno predviđenim fazama proširivanja proizvodnje i sagledati sve mogućnosti za to u samom startu. Kada je to predviđeno, mnogo je lakše uklapati sve sisteme infrastrukture, njihov položaj i orijentaciju. Da li će se površine u odnosu na prvobitne povećavati, naravno, zavisi prvenstveno od finansija i željenih površina, ali u praksi svako ko je podigao plastenik posle izvesnog vremena je tu površinu povećavao.

Danas postoji mogućnost da se postavljanje plastenika obavi po sistemu „ ključ u ruke ” jer postoje firme koje se time bave i neka opšta cena za plastenik površine oko 300 kvadrata košta oko 3.500 evra. Dovitljivost naših poljoprivrednika često ruši sve naučne savete pa se danas plastenici mogu pronaći kako na ravnim tako i na izuzetno strmim područjima gde se u tunelskom sistemu pod izuzetnim nagibom uspešno gaji povrće bez ikakvih problema što je teorijski teži način zbog otežanog navodnjavanja i đubrenja ali u praksi je još kako moguće naročito amo kada prosto nema ravnog terena.

Najbolja investicija je u tzv staklenu baštu ili staklenik koji je relativno trajan prostor koji sa svim pratećim elementima omogućava lakšu proizvodnju ali je ovakva investicija moguća kod velikih proizvođača kao što su kod nas ranije bili kombinati.

Izuzetno je važno da prilikom postavljanja plastenika obezbedite dovod vode pri čemu je najbolje da imate sopstveni izvor, bunar, potok koji ne presušuje tokom leta ili neku reku, koji protiču u blizini ali i dovod struje kako bi omogućili adekvatno navodnjavanje i napajanje pumpi, mada ukoliko je to teško sprovesti, postoje pumpe koje rade i na gorivo.

Na površini na kojoj se podiže plastenik treba predvideti putnu mrežu oko njega, sa prljavim putevima ulaska sirovina i čistim putevima izlaska gotovog proizvoda. Ovo je posebno bitno ako se uvode odgovarajući standardi i ako se želi poštovati procedura proizvodnje zdravstveno ispravne hrane. Putevi moraju biti planirani tako da se plasteniku lako može prići sa svih strana.

Takođe treba voditi računa i o dominantnim vetrovima . Za zaštitu od jakih vetrova, snežnih smetova i sl., treba predvideti mesto podizanja vetrozaštitnih pojaseva, takođe vodeći računa o zaseni. Za plastenike kao porodični biznis, gde bi svi članovi  porodice radili bez radnika sa strane, optimalna površina je do 4.000 m2. Površina koja omogućava samostalni nastup na stranom tržištu, uz zadovoljavajući kvalitet, kvantitet i kontinuitet je najmanje 50.000 m2. Infrastruktura za površinu od 5 ha je ista kao i za 1 ha, tako da su troškovi izgradnje po kvadratnom metru korisne površine znatno manji kod većih objekata.

U našoj zemlji ima veliki broj hobista i penzionera koji u želji da popune svoje slobodno vreme ili žele da sami sebi proizvode ispravno povrće, započinju izgradnju manjih plastenika. Međutim, često se dešava da nastaju viškovi proizvoda koji se kasnije mogu ponuditi na tržištu, a tada često dođe novac koji oni spretniji i tržišno orijentisani iskoriste da ulože u proširenje proizvodnje. Zbog toga je savet da ipak, kada podižete plastenik, razmislite i o tome i da sve uradite po projektu kako bi vam kasnije bilo lakše.

Osnovnu opremu u plasteniku čini sistem za navodnjavanje (preko kojeg možete da ubacujete i prihranu biljkama), a ukoliko želite da se bavite rasadničkom proizvodnjom ili pak da imate sveže povrće tokom cele godine potrebno je da se obezbedi i sistem za grejanje. Često su to improvizovane peći koje proizvođači sami naprave, ali se u ponudi mogu naći i komercijalni, profesionalni sistemi za grejanje, koji uvećavaju osnovnu cenu podizanja plastenika.

U svakom slučaju, činjenica je da se, statistički gledano, od proizvodnje u plastenicima može ubirati lep novčani prinos. Na vama je samo da odlučite šta ćete proizvoditi: povrće, rasad ili cveće.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *