Kako da podignete povrtnjak na manjim parcelama.
Nije važno kolika je površina, čak i ako je baštica mala, moguće je uz pravilnu organizaciju, plodored i kombinaciju biljaka koje ne traže mnogo prostora, proizvesti povrće za svoje potrebe. Takođe, moguće je biljke saditi u izdignute leje, saksije, drvena korita i slično, kako bi se dobilo na uštedi u prostoru i kako bi se racionalnije iskoristio već postojeći prostor! Naravno, vi ćete sami odlučiti, ukoliko ne možete sve kulture saditi zbog nedostatka prostora, šta vam je prioritet i koje povrće vaša porodica voli da konzumira….
Prilikom planiranja povrtnjaka veoma je važan plan setve i sadnje.
Prvo, napravite spisak koje kulture želite da gajite, kao i to koliko čega koristite. Na osnovu toga procenjujete kolika je površina potrebna za svaku odabranu kulturu.
Kulture koje ste odabrali da gajite, možete podeliti u tri osnovne grupe koje se određuju prema količini potrebnih hranjivih materija za rast i dobru plodnost.
Grupa 1
U ovu grupu spadaju biljke koje za rast i razvoj traže zemlju jako obogaćenu hranjivim materijama. Hranjive materije se stvaraju, tako što se zemlja dobro nađubri kompostom i stajnjakom! Kulture koje zahtevaju više hranjivih materija su: krompir, tikvica, kupus, kelj, karfiol, celer, paradajz, paprika, praziluk.
Grupa 2
U ovu grupu spadaju biljke koje zahtevaju zemlju srednje obogaćenu hranjivim materijama, a to su: crveni i crni luk, beli luk, zelena salata, spanać, cvekla, šargarepa, peršun, paškanat, rotkvice.
Grupa 3
U ovu grupu spadaju biljke koje zahtevaju zemlju sa malo hranjivih materija, a to su: pasulj, grašak, boranija, jednogodišnji začini: bosiljak i mirođija.
Još u starom Rimu, tadašnji zemljoradnici su znali pravilo, da se zemlja posle upotrebe mora “odmoriti”, kako bi jednako dobro davala prinose i bila plodna. Iz te davne prakse je nastalo pravilo o rasporedu sadnje povrtnih kultura tokom 3 godine.
Ovo pravilo često koriste bio-baštovani, koji ne koriste hemijska sredstva u agrotehničkim merama. Ko želi zdrav povrnjak bez hemije, bilo bi dobro da obrati pažnju i na plodored. Vrlo je jednostavno. Kako u jednom delu vaše bašte rastu biljke iz grupe 1 , u drugom delu iz grupe 2 , a u trećem biljke iz grupe 3 , potrebno je da naredne sezone biljke sadite na drugo mesto. Postupak je sledeći:
Biljke iz grupe 1 se sade na mesto gde su prethodne godine rasle biljke iz grupe 2, biljke iz grupe 2 na mesto gde su rasle biljke iz grupe 3, a biljke iz grupe 3 na mesto gde su rasle biljke iz grupe 1. Neophodno je svakoga proleća dodatno zemljište prihraniti kompostom i stajnjakom i izvršiti rotaciju sadnje.
Postoje biljke kojima nije potrebno svake godine menjati mesto. To su: paradajz, koji na jednom mestu može rasti 2-3 godine i jogode koje i 3 godine mogu rasti na istom mestu. S’ tim što je jagodu potrebno krajem leta “razbokoriti”-podmladiti. Tako ćete dobiti i mlade biljke i kvalitetniju i plodniju staru biljku!
“SVEPOVOLJNE” biljke u povrtnjaku ili BILJKE ČUVARI za njih se smtara da povoljno deluju na sve ostale biljke blizu sebe. Zbog toga su dobrodošle u svakoj bašti. Još smo od naših baka mogli čuti da je višestruka korist od sadnje nekih cvetnih vrsta zajedno sa povrćem!
Karakterističan je primer kadifice, koja luči prirodnu supstancu tiofen. Tiofen odbija zemljišne nematode ( nematode su valjkasti crvi koji se ne mogu uočiti golim okom. One su sitne, zemljišne životinjice, prisutne u praktično svakom zemljištu i parazitiraju najčešće oko korena biljaka, a ređe nadzemnih delova). Slično kadifici deluju neven, dalija i muškatla.
Postoje i tzv. biljke „zamke”, koje privlače štetne insekte sa drugih biljaka na sebe, npr. bob, dragoljub i suncokret privlače razne biljne vaši. Raštan sadite zajedno sa drugim povrćem iz porodice kupusnjača, jer on oslobađa biljke od buvača!
Ako ste ikada prolazili kroz atar ili se sećate bakine bašte, mogli ste primetiti – zajedničku setvu kukuruza, pasulja i bundeve. Ovako su naši preci sadili od davnina.
Kukuruz omogućava vlažniju mikroklimu za pasulj, pasulju je značajan azot koji usvaja iz vazduha, a bundeve, obzirom na svoju vegetaciju i listove velikog prečnika, služe kao živi malč.
Kako kod ljudi, tako i kod biljaka postoje dobre i loše komšije. Odnosno, postoje biljke koje se zajedno dobro slažu i pomažu u rastu i razvoju, ali i one koje bukvalno jedna drugoj smetaju!
Primeri dobrih komšija su: šargarepa i luk, koji se uzajamno štite od lukove i mrkvine muve, boranija-kupus, cvekla- šargsrepa, tikva-paradajz, crni luk-cvekla, kupus-celer, krastavac-boranija, paprika-šargarepa, kupus-grašak.
Loše komšije, odnosno biljke koje ne bi trebalo saditi zajedno su: boranija-beli luk, crni luk-grašak, kupus-paradajz, paprika-paradajz, paradajz-krompir.
Korisne biljke ili tzv. biljke prijatelji, mogu da se seju ili sade kao ivičnjaci, oko cele bašte ili oko pojedinačne leje. Takođe, moguće ih je saditi po slobodnoj proceni, između povrća u svakom delu bašte, gde za to imate mesta.
Verujemo da ćete ozbiljno razmisliti ukoliko rešite da podignete povrtnjak na manjoj parceli i da ćete iskoristiti ove preporuke. Želimo vam puno sreće.
