Sejanje uljane repice je možda i najprofitabilnije.
Uljana ili krmna repica spada u red industrijskih biljaka.
Najveći proizvođači su u zemljama Evropske Unije, Kanadi, SAD-u, Australiji, Kini i Indiji. Uljana repica je drugi svetski glavni izvor proteinske hrane.
U Evropi se gaji i kao krmno bilje, i to za zelenu krmu u svežem stanju. Koristi se i za silažu. Njeni nusproizvodi se koriste za krmne smese. Koristi se za zelenišno đubrenje, kao i za plodosmenu između pšenice i kukuruza.
Uljana repica dobro uspeva na mnogim tipovima zemljišta. Prilikom razmatranja zemljišta za uljanu repicu, važno je da parcela bude dobro uređena, povoljnog vodno-vazdušnog režima. Koren uljane repice traži više kiseonika nego koren žitarica. Za pravilan rast i razvoj biljke glavni koren repice mora imati mogućnost da duboko prodire u zemljište i zato joj ne odgovaraju teška, zbijena i zemljišta sa nepropusnim podoraničnim slojem zbog njihove loše dreniranosti.
Repica se može uspešno gajiti u brdsko-planinskim regionima do nadmorske visine od 750 m, a dosta je tolerantna i na pH vrednost zemljišta. Najviše odgovaraju neutralna do slabo alkalna zemljišta.
Uljana repica se mora gajiti u plodoredu. U slučaju gajenja u monokulturi ili čestog vraćanja na istu površinu postoji opasnost od nagomilavanja štetočina i bolesti.
Ako se uljana repica seje nakon strnina, obavlja se u dva navrata. Neposredno nakon žetve preduseva potrebno je obaviti ljuštenje strništa na 10 do 12 cm dubine, a početkom avgusta ore se na punu dubinu od 20 do 30 cm dubine što zavisi od tipa zemljišta. Uljana repica je veoma osetljiva na plitko obrađeno zemljište. Nakon oranja obavezno treba zatvoriti brazde i poravnati površinu jer se time olakšava predsetvena priprema.
Predsetvenom pripremom pre svega treba uništiti mlade korovske biljke i pripremiti zemljište za setvu. Za setvu se mora upotrebljavati kvalitetno seme. Optimalni rok setve u našim uslovima je od 1 do 20 septembra. Na prinos semena se nepovoljno odražava i prerana i prekasna setva. Uobičajeno đubrenje uljane repice je mineralnim hranivima, a izuzetno dobro reaguje i na organska đubriva. Potrebe uljane repice su znatno veće nego što je iznošenje hraniva iz zemljišta.
Jednokratno prihranjivanje vrši se u početnom prolećnom porastu (obično druga i treća dekada februara). Potrebnu količinu azota za prihranjivanje useva moguće je odrediti jedino nakon N-min metode.
Pri kraju vegetacije uljana repica vrlo brzo dozreva i vrlo je važno brzo određivanje pravilnog trenutka za žetvu i to mnogo značajnije nego kod žitarica. Uljana repica neujednačeno cveta, pa plodovi neujednačeno dozrevaju, pa se iz njih seme osipa. Postoje 4 nivoa zrelosti uljane repice i to: zelena, žuta, tehnička i puna zrelost.
Pre žetve kombajn se mora pripremiti za žetvu uljane repice.
Pravo vreme za žetvu u značajnoj meri može da smanj žetvene gubitke i da sačuva kvalitet zrna.
Mnogi poljoprivrednici odustaju od setve uljane repice naročito jer njena žetva zahteva posebne kombajne i uopšte zahteva posebnu vrstu mehanizacije. To su posebni kombajni ili oni kojima se moraju ugraditi adapteri, jer se najveći gubici prilikom žetve stvaraju usled udara vitla na hederu. Zbog toga se preporučuje produženje stola hedera kako bi se sakupilo što više semena.
Nakon žetve od velikog značaja je i odgovarajuće skladištenje uljane repice.
Nakon žetve seme uljane repice je različite vlažnosti koja se kreće od 10–12% i takvo seme je potrebno da se osuši na skladišnu vlagu u intervalu od 6–6,5%.
Posle čišćenja i sušenja seme se skladišti u podnim skladištima, u rasutom stanju, ili u džakovima. Seme uljane repice se čuva u skladištima 1–2 meseca, i mora se stalno obavljati analiza uzoraka na pojavu samozagrevanja i skladišnih štetočina. Posebno je važno obratiti pažnju na zagrevanje, jer zagrejano zrno može vrlo brzo da užegne.
