Jagoda se u mnogim krajevima naše zemlje gaji na golom zemljištu u vidu jednoredova. Ovo jeste zastareo i prevaziđen sistem proizvodnje, ali se on može koristiti samo tamo gde ima navodnjavanja i gde je zemljište veoma dobro, odnosno kvalitetno.
Ovaj sistem je dobar ako imamo loš sadni materijal, odnosno slabo razvijene frigo živiće. U tom slučaju ih možemo posaditi u aprilu i te godine ukloniti razvijene cvasti. Na taj način ćemo imati pun rod sledeće godine. Naravno, nisu sve sorte pogodne za ovaj sistem, pogotovo one slabije bujne i osetljive na sušu.
Osnovna prednost ovog sistema je malo početno ulaganje, a uz korektnu primenu agrotehničkih mera mogu se ostvarivati prinosi od 10 do 12 t/ha. Ovaj sistem može biti interesantan za gajenje sorti za preradu na većim površinama. Razmak sadnje između redova je od 0,60 do 0,80 m, a u redu 0,20 do 0,30 m.
Veliki pomak u gajenju jagode je načinjen primenom folija koje su se prvo postavljale na ravno zemljište, a zatim na formirane bankove. Gajenje na bankovima ima veliki broj prednosti.
Folija zadržava vlagu i toplotu u zemljištu, nema razvoja korova, povećan je rast i prinos do 35%, sazrevanje je ubrzano do 6 dana, plodovi su znatno kvalitetniji i ne leže na zemlji, olakšana je berba, a bankovi dodatno utiču na bolju zagrejanost zemljišta u kome je koren, bolju dreniranost zemljišta, protok vazduha i lakše obavljenje svih ručnih poslova u zasadu.
Loša strana primene folije je u tome, što su crne boje te izuzetno privlače svetlost, što u uslovima vrućina može da bude otežavajuća okolnost jer dolazi do toplotnog udara što za posledicu ima izuzetno narušavanje kvaliteta plodova.
Zaštićeni prostor ( plastenici i staklenici ) omogućava sigurniju proizvodnju jagode, jer se kontroliše mnogo više faktora proizvodnje nego pri gajenju na otvorenom. Na ovaj način se jagoda može gajiti i van sezone, prinosi su veći, kvalitet plodova je bolji, a zaštita je redukovana. Ali i kod ovakvog načina gajenja trebalo bi da se povede računa o pravilnom izboru sorti.
Jedan od najraširenijih vidova gajenja jagode u Španiji, Francuskoj i Italiji je upotreba niskih tunela (plastenika) koji pokrivaju pojedinačne redove, odnosno bankove. Ima ih različitih konstrukcija, a sastoje se od metalnih ili plastičnih lukova koje nose PVC, polietilensku ili neku drugu plastičnu foliju.
Ovaj sistem nije najbolji za rane sorte u rejonima sa niskim zimskim temperaturama, u rejonima sa hladnim vetrovima, kao i na previše laganom zemljištu, dok je odličan za sorte srednje rane i pune sezone.
Što je zatvoreni prostor veći, proizvodnja je ranija i veća je mogućnost kontrole klimatskih faktora.
Za proizvodnju se preporučuju sorte jagoda u koje spadaju kortina, eris, kleri, madlen, marmolada, elsanta. Stone stalnorađajuće sorte u koje spadaju flamenko i selva.
