Već smo pisali o merama koje je potrebno sprovesti ukoliko rešite da se bavite voćartsvom i sada na red dolazi još jedna mera a to je đubrenje.
Svakako treba povesti računa ukoliko imate već formiran voćnjak.
Pravilo je da od četvrte godine od sadnje pa na dalje, đubriva rasturamo po celoj površini zasada. Od te godine treba prekinuti i gajenje podkultura jer međusobna konkurencija u korišćenju vode i hranljivih materija šteti voćkama.
U zasadu jabuke recimo tokom novembra i decembra treba rasturiti 500 – 800 kg mineralnog đubriva NPK 15:15:15 a za prihranjivanje tokom februara treba primeniti neko od azotnih đubriva KAN -a u količini od 250 – 400 kg/ha amonijum sulfata od 300 – 400 kg/ha ili uree od 170 – 250 kg/ha
Koštičave voćne vrste ( šljiva, breskva, kajsija, nektarina ) u jesen đubriti sa 350 – 600 kg/ha NPK 15:15:15 a krajem februara i početkom marta đubritim KAN-om 150 – 200 kg/ha ili ureom 90-150 kg/ha.
Breskva, kajsija i trešnja traže malo drugačije količine pa se preporučuje đubrenje u nešto drugačijim količinama : NPK 15:15:15: 450-700 kg/ha, KAN za prihranjivanje 150-250 kg/ha ali umesto KAN-a u alkalnim zemljištima bi trebalo koristiti amonijum sulfat u istim količinama a na blago kisleim zemljištima ureu u količini 100 – 150 kg/ha.
Jagodaste voćne vrste ( jagoda, kupina, malina…)
Jagoda: ratsuriti 30 – 50 tona dobro zgorelog stajnjaka i 600 – 800 kg/ha jednog od navedenih kompleksnih đubriva.
Jezgrasto voće ( orah, lešnik, badem )
U godinama rastuće rodnosti trebalo bi rasturiti 300 -400 kg/ha jednog od kompleksnih đubriva uz dodatak 100 – 150 kg/ha KAN-a ili 60 -90 kg/ha uree. Za sve voćne vrste , nakn rasturanja stajnjakam ili mineralnih đubriva, obavezno je plitko oranje na dibini do 12 cm kako bi se sve unelo u zonu korenovog sistema voćaka. Ovom merom se ujedno zaoravaju i korovi koji su nikli krajem leta i u jesen ukoliko je vteme bilo toplo i vlažno.
