eČesto se neke mere u poljoprivredi obavljaju rutinski a da se nikada nismo zapitali, zbog čega se to radi?
Jedna od mera koja se sprovodi još od perioda kada je čovek počeo da obrađuje zemlju je oranje, pa ćete u ovim redovima pronaći sve odgovore na pitanja vezana za ovu agrotehničku meru.
Dakle, šta sve postižemo oranjem?
Po definiciji oranje je mera koja se sprovidi radi pripreme zemljišta za određene mere kao što su setva ili pak sadnja voćnih sadnica pa se oranje izvodi kao mera pripreme zemljišta.
Priprema zamljišta za unošenje semena koje se obavlja na određenoj dubini omogućava lakše i bolje prodiranje korena u dubinu iz razloga što se time obezbeđuje jača veza između zemljišta i biljke i efikasnije snadbevanje vodom i hranljivim materijama.
Oraanje doprinosi stvaranju i obnavljanju povoljne strukture zemljišta, podsticanje biloške aktivnosti zemljišta usled uticaja mikroorganizama, bržu i veću infiltraciju i zadržavanje vode što je posebno važno u sušnim periodima
Prisustvo kiseonika u površinskim slojevima je poželjno a to se postiže oranjem koje stvara bolji vazdušni režim i bolju razmena kiseonika između zemljišta i atmosfere ali i uništavanje korova tako što se unose u dubinu iz koje ne mogu da niknu.
Često se prilikom oranja vrši unošenje đubriva a nekada i pesticida kako bi se postigla adekvatna zaštita.
Zaoravanje biljnih ostataka ( strnjike, slame, korova itd..) koji se unošenjem na veće dubine razlažu pa se stimuliše mineralizacija zemljišta.
Oranje direktno utiče na suzbijanje biljnih bolesti, insekata i glodara jer ih na taj način otkrivamo prirodnim neprijateljima okretanjem iz njihovih skrivenih podzemnih hodnika.
I na kraju obradom zemljišta se stvara povoljan supstrat za životne aktivnosti biljaka što se manifestuje boljim rastom i razvojem, dobrim izgledom useva, većim prinosima i kvalitetnijim proizvodima.
