Dunja kao voćna vrsta se u mnogim zemljama sveta gaji od davnina. Poznata je još od pre 4 000 godina. Poreklom je sa Kavkaza.
Latinski naziv roda dunje Cydonia, potiče od mesta Cidon na Kritu gde se gaji od najstarijih vremena pa do danas.
Spada u grupu izuzetno cenjenih voćnih vrsta, i za potrošnju u svežem stanju, ali i za preradu u slatko, kompot, sok i rakiju, zbog čega se sve više u Srbiji gaju u plantažnom obliku jer postoji izuzetna tražnja kod proizvođača rakije u destilerijama.
U našim krajevima cveta kasno od kraja aprila do sredine maja, pa tako izbegava pozne prolećne mrazeve. S druge strane i sazreva dosta kasno pa je njeno gajenje vezano za krajeve u kojima su duge, tople jeseni. Slično je i kada se radi o nadmorskoj visini: dunju ne bi trebalo gajiti u intenzivnim zasadima na visini većoj od 700 metara.
Dunja rađa obilno svake godine, a krupni plodovi olakšavaju berbu koja traje petnaestak dana. Sortiment dunje nije veliki i kod nas se gaji pet-šest sorti.
Najzastupljenije sorte su leskovačka i morava. Obe daju lepe i krupne plodove žute boje
Ono što možda najviše otežava gajenje dunje jeste njena osetljivost na bakterioznu plamenjaču tzv erviniu, koja može da predstavlja veliki problem. Rešenja za suzbijanje ove bolesti nema, jer još uvek nema dozvoljenih registrovanih antibiotskih preparata za primenu u biljnoj proizvodnji.
Teoretski i u manjim zasadima se može relativno uspešno suzbiti, ali obično ako se pojavi ne preostaje ništa nego krčenje zaraženih stabala što je možda skuplja ali i najisplativija mera kako bi se sprečilo širenje zaraze na ostala stabla.
Ukoliko se pojavi stablo koje pokazuje tipične simptome ervinie a to je tzv simptom pastirskog štapa ( krivljenje zaraženih grančica koje podsećaju na pastirski štap ) po prvilu je veliki znak za uzbunu jer ako se javi, predstavlja opasnost da se proširi na ceo zasad. I to je najveći problem kod mnogih voćara koji je izbegavaju upravo zbog toga jer nema leka.
Postoji čitav niz preventivnih mera čak i teoretski nauka kaže da ( ukoliko se pojave simptomi ove bolesti ) treba sve zaražene grane iseći do zdravog dela a da se isečene spale daleko od voćnjaka i da se obavi prskanje nekim od fungicida na bazi bakra.
Naravno prilikom svake rezidbe potrebno je da se dezinfikuju makaze. Ali praksa kaže da ukoliko se pojavi ervinia krčenje zaraženog stabla je jedina mera koja može da spreči dalje širenje bolesti.
