Kod stručnjaka koji prate profesionalnu proizvodnju voća ima puno polemika oko organskog tipa proizvodnje voća.
Gajenje voća po tipu organske proizvodnje je izuzetno složen proces koji zahteva posebno praćenje pojave bolesti i štetočina. Zbog toga se preduzuma čitav niz preventivnih mera koje olakšavaju organsku proizvodnju.
Prva rezidba obavlja se na tek posađenim sadnicama kako bi se odredila visina stabla. U organskoj proizvodnji je preporučljivo više stablo u odnosu na konvencionalnu.
Osnovni zadatak voćara je da se tokom cele godine, a naročito vegetacionog perioda, održava zadovoljavajuća vlažnost zemljišta. Nema visoke, redovne i kvalitetne proizvodnje voća, dok navodnjavanje ne postane široko prihvaćena praksa.
Obavezno ispitati kvalitet vode za navodnjavanje u akreditovanim laboratorijama.
Preporučeni načini navodnjavanja za organsku proizvodnju su kap po kap i subirigacija.
Održavanje zemljišta je sledeća mera koja ima za cilj, uspostavljanje ekološke ravnoteže, sprečavanje erozije, optimalnu upotrebu hraniva i čuvanje vlažnosti zemljišta.
Načini održavanja zemljišta u voćnjaku su zelenišno đubrenje, kompostiranje i kameni fosfat, organski otpaci i zaoravanje biljnih ostataka.
Cvetanje je uslovljeno naslednim biološkim osobenostima voćnih vrsta i sorti, temperaturom i padavinama u proleće.
Kod istih sorti cvetanje može početi ranije ili kasnije što zavisi od više činilaca pri čemu najvažniju ulogu imaju: nadmorska visina, podloga, starost, bujnost, rezidba i niske temperature.
S obzirom na posledice samooprašivanja ili ukrštenog oprašivanja sorte mogu biti samooplodne i samobesplodne. Pri podizanju zasada mora se voditi računa o pravilnom rasporedu sorti da bi se obezbedilo uspešno medjusobno oprašivanje i obilna rodnost.
Očuvanje raznolikosti živog sveta je jedan od principa organskog voćarstva. Osim u zaštiti od štetočina, korisni insekti su nezamenljivi i kod oprašivanja.
U prenošenju polena značajnu ulogu imaju pčele koje imaju ključnu ulogu u oprašivanju.
Cvetanje je kritičan period, jer nastaje u vreme pojave poznih prolećnih mrazeva koji mogu da unište cvetove ili tek zametnute plodove. Praćenjem meteoroloških podataka ,može se predvideti pojava mrazeva i primeniti neka od mera zaštite
Zaštita od grada je postala gotovo standardna oprema svih novopodignutih voćnjaka bilo da se radi o konvencionalnoj ili organskoj proizvodnji.
Protivgradne mreže su korisne i kod poznih prolećnih mrazeva, jer je ispod mreža viša temperatura za jedan stepen u odnosu na zasad koji nije pokriven. A uočeno je i da sprečavaju pojavu ožegotina na plodovima.
U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba djubriva organskog porekla, prirodnih mineralnih i mikrobioloških djubriva, oplemenjivača zemljišta i biljnih preparata. Ukupna količina animalnog djubriva koja se primenjuje na organski sertifikovanim parcelama ne treba da prelazi 170 kg azota po hektaru na godišnjem nivou .
GLISTENjAK 1 tona glistenjaka može da zameni 5 tona stajnjaka. Primenjuje se u količini 0,2 do 5 kg/m2 a može da se koristi i kompost.
