Klimatske promene i globalno otopljavanje direktno utiču na povećanje broja štetočina.
Japanski istraživači su nakon ispitivanja koje su vršili došli do zaključka da se povećanjem površinske temperature zemljišta za 1 ºC u poslednjih 40 godina u velikoj meri promenio status štetočina naročito u smeru smanjenog broja uginulih tokom zime kao i u povećanju broja generacija. Prosto rečeno to znači da klimatske promene i globalno otopljavanje direktno utiču na povećanje broja štetočina. Evo šta se konkretno dešava?
Svedoci smo da se već godinama u podnebljima koja su bila poznata po oštrijim zimama ( gde spada i naša zemlja ) nema negativnih zimskih temperatura i zime su blage i tople. To, nesumnjivo dovodi do uslova koji omogućavaju prezimljavanje većeg broja štetočina koji, kao dobro opremljena armija vojnika, orni i čili kreću u jurišne napade na tek krenule biljke.
Šta se konkretno dešava?
Povećava se brojnost ženki nekih vaši koje prezimljuju i koje mogu da prenesu neke viruse a kod tripsa se dešava da se povećava plodnost pa oni samim tim postaju brojniji i uvećavaju se štete koje prave. Sve biljne kulture dolaze u opasnost da počnu da trpe oštećenja čak i tamo gde ih ranije nije bilo.
Paralelno sa toplim zimama javljaju se još toplija leta i sušni periodi koji opet za posledicu imaju opadanje prinosa ali i pojavu drugih štetočina.
Potreba za više zalivanja dovodi do uslova za pojavu nematoda na povrću, jagodama i ostalim biljkama. Očekuje se i intenziuvnija brojnost insekata koji sišu što ujedno dovodi do povećanja pojave bolesti po tipu viroza i fitoplazmoza.
Otopljavanje ide na ruku i ženkama grinja koje prezimljavaju ispod opalog lišća, plitko u zemljištu ili ispod ljuspica pupoljaka. Veći broj preživljava zimu pa se može očekivati njihova pojava već rano u proleće. Isto važi i za neke grinje koje se javljaju na voću a posebno na jabuci a potom i na povrću i u ratarskim kulturama na kukuruzu i soji. Značajnija pojava rđastih grinja očekuje se na kruškama, jabukama i vinovoj lozi.
Blage zime bez jakih mrazeva dovode do preživljavanja većeg broja štetočina kao što su:gundelji, žičari i nematode. Mortalitet repine pipe kao i ostalih pipa i kukuruzne zlatice biće manji pa se može očekivati značajna pojava ovih štetočina.
Važno je da se istakne da se očekuje i pojava insekata tipičnih za Južnu Evropu. Kukuruzna sovica prezimljava u južnim delovima Evrope ali je recimo nađena u Bečeju. Slično je i sa ostalim migratornim vrstama. U godinama sa blagim zimama, migratorne sovice mogu prezimiti i kod nas pa se moramo spremiti na širenje mediteranskih štetočina u Srbiji.
