U ukupnom tretmanu jabuke koji prelazi broj 20, se ubrajaju i tretmani tokom zimskog mirovanja, tertmani nakon berbe i tretmani tokom glavne vegetacije kada ima plodova a kojih u tom periodu ima daleko manje. U ukupan broj tretmana ulaze i tretmani prihrane. Kada se sve sabere u programu zaštite jabuke dobija se broj 20 ili 30 koji gledano iz ugla potrošača deluje zastrašujuće a zapravo i nije tako.
Mnogi potrošači imaju strah od kupovine voća i povrća iz straha od ostataka pesticida. Najveću bojazan sipoljavaju kod kupovine jabuke, jer za ovo voće vlada velika fama o tome da u profesionalnoj proizvodnji ima na desetine tremana sredstvima za zaštitu bilja? Zbog toga se postavlja pitanje koliko je bezbedno jesti jabuku.
Normalno je da će svako tražiti stare domaće autohtone sorte koje se po pravilu proizvode bez tretmana ali takvih jabuka ima malo i ne mogu da podmire tražnju na tržištu čak i ako se proizvedu u većim količinama jer je to praktično nemoguče iz više razloga.
Prvi je što tražište danas traži isključivo prvu klasu koja podrazumeva da se danas sve više bira očima pa u obzir dolaze samo one jabuke ( ali i ostalo voće ) koje je lepo na izgled.
To su krupni plodovi, lepih boja bez ikakvih mehaniočkih oštećenja. Dakle to traži tržište i veliki mega marketi koji su prepuni baš takvih jabuka.
Drugi razlog je taj što se u želji za zaradom podužu zasadi takvog sortimenta koji će da zadovolji tržište odnosno tražnju u cilju isporuke kvaliteta, kontinuiteta i količine.
I poslednji treći razlog zbog čega se stare sorte ne uvode u proizvodnju jeste, što te sorte ne mogu prosto rode toliku količinu usled genetike i nisu selekcionisane odnosno dobijene ukrštanjem, pa samim tim ne mogu da podmire upravo ta 3 važna cilja ( kontinuitet, količina i kvalitet ).
Kada smo kod kvaliteta tu je sada diskutabilno šta je kvalitet?
Da li zdrav neprskani plod ili onaj koji voli većina a to je prskani ali lep na oko.
Stručnjaci preporučuju da se jedna jabuka dnevno koristi u prevenciji mnogih bolesti i utiče na očuvanje opšte zdravstvene kondicije. Kako onda proizvesti dovoljne količine jabuke a da ona bude zdravstveno bezbedna za ljudsku ishranu ukoliko govorimo o ovoj drugoj profesionalnoj proizvodnji?
Jabuka je voće koje je ubedljivo najteže zaštititi i ima najviše poznatih bolesti i štetočina. Programom zaštite podrazumeva od minimum10 do 15 tretmana.
Studenti su ranije učili da se jabuka prska čak 30 puta od početka do kraja vegetacije. Ali kako je vremenom nauka napredovala uznapredovao je i način gajenja pa se broj tretmana značajno smanjio.
Danas se sve više u profesionalnoj proizvodnji koristi takozvana integralna proizvodnja, koja najprostije rečeno zahteva upotrebu pesticida samo onda kada je potrebno. Takav vidi proizvodnje se delimično može primeniti i u manjim zasadima, a princip je da se pre svega odabere odgovarajući sortiment uz adekvatne oprašivače.
Takođe postoji niz mera koje su vrlo važne kao preventiva. Jedna od njih je blagovremena i ispravna rezidba, korišćenje bujnih podloga za kalemnje, kupovina sertifikovanih sadnica, đubrenje po mogućstvu dobro zgorelim stajnjakom i obavezno proređivanje plodova.
U integralnoj proizvodnji prati se let ove štetočine i kada se pređe kritičan broj pristupa se prskanju odgovarajućim hemijskim sredstvima.
Sve dok se ne pređe kritičan broj ne prska se!!!
Proizvodnja isključivo prve klase ima siguran plasman i cenu a to se može postići samo uz poštovanje osnovnih principa koje smo ukratko spomenuli.i iz kojih se vidi da se ne prska toliko koliko mislimo.
Za manje zasade oko vikendica i privatnih kuća važi pravilo: manji broj stabala što više ručne obrade, ručno uklanjanje bolesnih i svih sumnjivih plodova.
Suzbijanje pepelnice , čađave krastavosti , gorkih pega i drugih prouzrokovača bolesti i štetočina vršićete po planu i na osnovu praćenja uslova za njihovu pojavu. Što znači, da ako ima povećane vlažnosti vazduha i padavina svakako da ćete raditi preventivne tretmane fungicidima a ukolio ih nema onda nećete.
I najvažnija stvar za kraj. Morate da znate da se bez upotrebe pesticida ne može zamisliti današnja proizvodnja hrane. Jer ukoliko ih ne bi koristili ne bi mogli hranu ni da proizvedemo. To vam je kao da ne korstite lekove za lečenje nekih bolesti čoveka. Dakle, ukoliko se sredstva za zaštitu bilja, skraćeno pesticidi, koriste u odgovarajućem trenutku ( samo onda kada mora) u propisanoj dozi i ako se primenjuju na stručan način, ako se poštuje karenca i vreme i način primene, nema apsolutno nikakve bojazni po zdravlje čoveka ma koliko tetmana bilo tokom vegetacionog perioda.