U našoj zemlji široko su rasprstranjeni mali voćnjaci od po nekoliko destina stabala koji su uređeni tako da nema monosortnih, već mešovitih stabala raznog voća, što je zgodno za proizvodnju iz hobija a i sa željom da se dobije voće sa manje hemisjkih tretmana.
Manji proizvođači svakako da imaju isto posla kao i vlasnici velikih plantaža i zasada. Bez obzira o kakvom se voću radi, sa pojavom prvih lepših i suvih dana potrebno je da se obiđe voćnjak, provere stabla i urade sve one važne mere, gde na prvo mesto dolazi uklanjanje svih oštećenih grana.
Testerom odsecite sve delove koji štrče sve do stabla. U zavisnosti od raspoložive tehnike koju imate ovo možete da uradite običnom ili motornom tetsterom.
Ukoliko vam vremenski uslovi dozvoljavaju, iskombinujte sa rezidbom jer je zimski period kada se ova mera i izvodi. Radi sprečavanja širenja nekih bolesti, naročito bakterioznih i virusnih, uvek dajemo savet da se sav alat za rezidbu dezinfikuje odgovarajućim sredstvima i to nakon završetka rezidbe svakog stabla. Retko da iko to radi, ali je svakako dobro znati da se na taj način sprečava širenje prouzrokovača bolesti.
Sledeća mera jeste struganje stare i ispucale kore s debla i ramenih grana i uklanjanje guseničnih gnezda i suvih plodova.
Na starijim voćkama kora na deblu i ramenim granama počinje da puca i izumire, pa se stvaraju izdužene i poprečne pukotine. U pukotinama se redovno kriju mnoge voćne štetočine, a posebno odrasli insekti jabukinog i kruškinog smotavcakao i jabukinog i šljivinog moljca. Struganjem izumrle kore uništavaju se ove štetočine i istovremeno čiste stabla od mahovine i lišaja. Kako je ova zima definitivno blaga i kako su izostale negativne temperature sigurno je da su se stvorili idealni uslovi za prezimljavanje velikog broja štetočina koje mraz nije uništio pa će zbog te činjenice tokom proleća i kasnije tokom celog vegetacionog perioda biti pune ruke posla pri čemu se prvenstveno misli na zaštitu.
Struganje kore obavlja se specijalnim strugačima koji se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama. U nedostatku strugača mogu se koristiti i stare potkovice ili deblji pleh. Pošto se kora sastruže, debla i ramene grane treba iščetkati čeličnom ili običnom ribaćom četkom ili grubljom krpom. Sastrugana kora se ne rastura po zemlji u voćnjaku, već pažljivo pokupi i iznese iz voćnjaka, a zatim spali jer se u njoj nalaze štetočine. Da bi se to uspešno obavilo, pre početka struganja ispod krune voćaka treba prostreti po zemlji kakve džakove ili najlon na koje će padati sastrugana kora i insekti, njihove larve ili jaja.
Sakupljanje opalog lišća i njegovo spaljivanje je takođe još jedna mera koja se može obaviti. Lišće se takođe spaljuje i veoma je važno da se povede računa da voćnjak bude čist i uredan, bez raznog otpada koji se u nekim okućnicama može naći. Dakle, stabla uredno orezana, pođubrena. Opale grane i grane od rezanja i suvo lišće, sakupljeno pograbuljano i spaljeno. Prohodi između stabala prohodni i čisti.
Neke opasne voćne štetočine, prezimljavaju u vidu malih gusenica, dužine oko 1 do 2 mm u tzv. guseničnim gnezdima. Gnezda se obično sastoje od 1 ili 2 suva ukovrdžana lista, čvrsto privezana guseničnim nitima za grančice voćaka. U rano proleće, čim voćke olistaju, iz njih izlaze gusenice i počinju da jedu mlado lišće. Takođe, suvo i još neopalo lišće predstavlja rasadnik za širenje mnogih gljivičnih bolesti kao što su: čađava krastavost na jabukama i kruškama, plamenjača i rđa na šljivi i rupičavost lišća na trešnji, višnji, kajsiji i breskvi.
Suvi plodovi na voćkama, tzv. mumije predstavljaju rasadnik zaraze gljivičnih bolesti, najčešće monilije. U toku zime treba obavezno poskidati sva gusenična gnezda, neotpalo suvo lišće i plodove mumije. Gusenična gnezda se skidaju rukama i makazama, a na vrhovima voćaka koja se rukama ne mogu dohvatiti specijalnim makazama postavljenim na dugačke motke. Skinuto lišće i plodove potrebno je, takođe, pokupiti, izneti iz voćnjaka i spaliti.
Ovo su bili saveti za neke osnovne aktivnosti koje bi valjalo sprovesti tokom zime u vašim manjim voćnjacima. Isto se radi i u većim zasadima sa tom razlikom što je tamo mnogo veća organizacija pa postoji tačan raspored ko šta i kada radi.
