Zašto kada podignete jedan, već sledeće sezone razmišljate o podizanju još jednog plastenika?
Kroz razne reportaže u emisiji „ Agro profit ” možete da vidite primere poljoprivrednika koji se bave povrtarstvom odnosno proizvodnjom povrća u zaštićenom prostoru – plastenicima. Isti slučaj je i sa onima koji su odlučili da proizvode cveće pa se ove dve delatnosti u većini slučaja obavljaju u plastenicima. Ranije je bilo moguće da se na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru poslediplomskih studija upiše specijalizacija „ Proizvodnja povrća i cveća u zaštićenom prostoru. ” Dakle delatnost koja je oduvek zahtevala i naučni pristup.
Ali, ako nauku ostavimo po strani, mada se bez nje svakako ne može, još jedna važna stvar koju ne smemo da zaboravimo je da su plastenici odlična investicija naročito kod onih proizvođača koji imaju male površine za obradu i koje nisu pogodne za sticanje profita razvojem, vinogradarstva ili ratarstva, pa su povrće ili cveće u zavisnosti od afiniteta poljoprivrednika odličan izbor. Svakako ne smemo zaboraviti i činjenicu da se osim navedenog mogu izuzetno uspešno proizvoditi i jagode ili borovnice.
Često i nedostatak sredstava za ulaganje u intenzivniju i masovniju proizvodnju uslovljavaju baš ovakvu delatnost.
Jedan plastenik površine oko 300 kvadrata omogućava da se već prve godine vrate uložena sredstva gde se u zavisnosti od potražnje i momenta izlaska sa gotovim proizvodom može već u prvoj godini zaraditi toliko da ostane za ulaganje za podizanje još jednog.
Mnogi uspešni povrtari su tako i počeli od jednog, pa danas imaju i na desetine velikih plastenika, jer posao obično jako dobro krene, pa je često pitanje gde je kraj u podizanju novog pa još jednog plastenika i tako u nedogled.
Zemljište na koje se podiže plastenik treba obradiđivati po istom principu kao i zemljište koje je na otvorenom. Prvenstveno bi trebalo da se uradi analiza zemljišta da bi se na osnovu toga pristupilo adekvatnom đubrenju.
Za povrće je najbolje prethodno uzorati dobro zgoreli stajnjak i prilikom izgradnje potrebno je da se vodi računa o provetrenosti, navodnjavanju i dosta dobroj i čvrstoj konstrukciji koja će omogućiti otpornost na olujne udare vetrova ali i sneg koji tokom zime nekada zna da napada toliko da ako konstrukcija nije dovoljno jaka može da dođe do rušenja.
Plastenik je najbolje podići na ravnoj parceli ali je usled reljefa često to nemoguće pa se tolerišu i blagi usponi a ima jako uspešnih povrtara koji su i na ozbiljnim uzbrdicama ( jer je prosto takav teren ) podigli nekoliko plastenika u kojima uspešno gaje salatu, papriku, paradajz i ostalo povrće.
Najbolje je da se plastenik podigne po projektu koji danas rade iskusne firme i obavezno imajte na umu da vam blizu bude izvor sa vodom radi navodnjavanja.
Još jedan važan momenat je, ( ukoliko rešite da se bavite rasdničkom proizvodnjom ) obavezno razmislite i o grejanju koje vam kasnije može omogućiti i ranu proizvodnju, tako da sa proizvodima koje iznosite rano na tržište ili u periodu kada im nije sezona, postižete i do nekoliko puta veću cenu. Ovo posebno važi za recimo jagode, koje u zavisnosti od izbora sorti možete da gajite skoro cele godine.
Time postižete da za kratko vreme vraćate uloženi novac u sistem grejanja i ostale troškove proizvodnje.
