Šetajući pre neki dan, pitam ženu koja je iznela neko voće da prodaje, pošto su joj jabuke. Reče ona 150 dinara . Zahvalim se i produžim ali u želji da pomogne, komšija sa kojim je neobavezno ćaskala dobaci : “ Domaće, neprskane!“
E tu sam te čekao, pomislih i kako ne mogu da ćutim, želim da pojasnim neke stvari.
Na pijacama se prodaje radi zarade i tamo se sve gleda kroz novac. Svaka roba koja se tamo iznese se hvali kako je najbolja, najsvežija i najukusnija. Ona o kojoj pišem je u kućnim podrumima i skladištima jer je nema dovoljno.
Kao prvo i najvažnije, sve što se iznese na prodaju ne može da bude neprskano ma koliko svima to delovalo čudno. Da bi imali količine koje su vam višak i da bi vam tih par desetina stabala jabuke, breskve ili bilo kog drugogo voća ili povrća rodilo u tolikoj meri da podmiri sve vaše potrebe recimo da ste ispekli i rakiju, skuvali džem i slatko i usput se toliko najeli breskvi da vam od same pomisli na njih ide gorušica, sve što vam je ostalo kao višak želite da prodate. Epa tu je i najvažnija caka. Da bi imali baš tako dobar rod i prinos morate da ukljućite hemisjku zaštitu jer u protivnom prouzrokovači bolesti i štetočina će učiniti svoje i ukoliko ne reagujete od 10ak stabala jedva da ćete nabrati nekoliko kilograma.
Nektarina iz profesionalnog zasada
Dakle, ako pričamo o neprskanoj breskvi ( da preskočim ovoga puta jabuku ) ma koliko stabala da posedujete i da ne prskate ama baš ni jednim sredstvom, dobićete roda onoliko koliko jedva da može da zadovolji vaše potrebe. Možete čak i da spakujete prijateljima jednu kesu svežeg voća i to je sve. Jer ako oni dođu i sutradan, neće više biti. I ovakva proizvodnja moguća je kod vikendaša i tzv hobista koji imaju po par stabala nekog voća. I to je ono što možemo da svrstamo u kategoriju neprskanog. Ma koliko da se tvrdi da je neprskano breskvu obavezno napada kovrdžavost lista, pepelnica, trulež plodova a tu je i čitava armija insekata kao što su vaši, stenice, smotavci itd. Dakle možete da ne prskate ali ćete tada dosta roda podeliti sa prouzrkovačima bolesti i štetočinama. Ukoliko vam je cilj da prodajete breskve, svakako da ne možete sedeti skrštenih ruku i gledati kako vam sve propada. Jer u želji da ponudite „ domaće“ moraćete da primenite bar osnovne mere zaštite bilja , dakle, moraćete da prskate kako bi sprečili dalje napredovanje biljnih bolesti i štetočina.
Zbog toga je zabluda da se „ domaće“ čitaj NEPRSKANO iznosi na pijacu i prodaje. Tog domaćeg nikada neće biti dovoljno da bi ga prodavali, jer prosto neće moći da rodi i da bude potpuno zdravo.
Tako da kada vam neko sledeći put kaže da je domaće i ne prskano, budite sigurni da vas laže. Jer to neprskano ne može da se proizvede u dovoljnoj količini da bi se očuvalo i namenilo za dalju prodaju. Još jednom da podvučem. Ima ga, ali u malim količinama koje mogu da pormire potrebe samo ograničenog broja ljudi.
I za kraj da dodam još nešto. Tekst se odnosi na selekcionisane sorte koje se mahom nalaze u našim zasadima. Domaće, poludivlje sorte su druga priča ali one se u komercijalne svrhe nikada ne proizvode pa samim tim i ne iznose na pijacu. A pogađate zašto. Zato što kao otporne i bez upotrebe pesticide daju jako malo roda koji je nedovoljan za prodaju i profit.
