Smokva je mediteranska biljka iz porodice duda i mahom uspeva u toplim područjima pa su neke zemlje videle mogućnost milionske zarade od prodaje plodova smokve
Smokva nas mahom vezuje za mediteran i letovanje ili pak za Badnje veče kada je obavezan sastojak praznične trpeze gde se uz suve šljive nalazi i sušena smokva. Miris zgaženih i zelenih smokava, vezuje nas za detinjstvo i mladost i letovanje na Jadranskom moru, kada smo kao deca znali da beremo smokve, penjući se na ograde dvorišta kamenih kuća.
Po opštim karakteristikama smokva je tololjubiva biljka i ako spada u višegodišnje listopadne biljke ne podnosi mraz i ekstremno niske temperature pa joj zbog toga najviše prija blaga mediteranska klima.
Na primorju Crne Gore, smokva raste gotovo svuda kao slobodnorastuće drvo. Lako se razmnožava iz reznica i nebrojeno puta možete da vidite kako tek iznikla smokvica stidljivo proviruje iz neke pukotine napuštene kuće ili pak pored neke stene na putu do plaže. Nije izbirljiva u pogledu kvaliteta zemljišta pa jednako uspeva kako na krševitim i nepoldnim tako i na kultivisanim zemljištima.
Dobro podnosi sušu i visoke letnje temperature zahvaljujući biljnim sokovima koje deponuje u listovima i sprovodnim sudovima ali duži vremenski period izuzetno visokih temperatura prihvata tako što odbacuje plodove kako bi se zštitila od suše.
Istovremeno, jak i moćan korenov sistem joj takođe omogućava da bude tolerantna na sušu. To postiže tako, što koren prolazi kroz pukotine u zemljištu i stenju gde se ne samo dobro učvršaćava već i pronalazi skrivenu vodu koju koristi za opstanak. Zanimljivo je i to da se adventivni korenovi kod smokve mogu naći u prečniku do 14 m od centralnog korena.
Organizovane i profesionalne proizvodnje smokve na našim prostorima nema sem nekih parcela u privatnom vlasništvu mada Crna Gora i Hrvatska imaju potencijal za proozvodnju usled odgovarajućeg podneblja i blage mediteranske klime. Izuzetak su neka gazdinstva koja se bave sušenjem ovog voća pa tu ostvaruju neku zaradu.
Današnja selekcija je otišla korak dalje i proizvela je neke sorte koje se uspešno mogu gajiti i u kontinentalnim uslovima pa imamo sorte koje mogu da podnesu negativne temperature i do -15 ° C ali pod uslovom da ne traju više od par dana jer tada izmrzava.
Ima više vrsta sorti koje su bazirane na krupnoći i boji ploda pa su najčešće zelene, svetlo ljubičaste i tamno ljubičaste ( crne ) sorte.
Neke zemlje poput Turske, pozabavile su se malo ozbiljnije ovom proizvodnjom pa su u oblasti Anadolija nikle velike plantaže pod crnom smokvom. Ekspanzija avio saobraćaja, naročito kargo prevoza, dovela je do mogućnosti da se za 24 sata sa jednog na drugi kraj sveta može transportovati sveža smokva. S tim u vezi, Turska planira da u ovoj godini ostvari prihod od čak 50 miliona dolara samo od izvoza kako sveže tako i sušene smokve, koju izvozi u čak 40 zemalja sveta. Kargo transport pokriva nacionalna aviokompanija Turkish airlines koja leti u gotovo 70 zemalja sveta pa sav profit koji se ostvaruje ostaje u državi i nema stranih investitora.
Iza Turske, na drugom mestu je Nemačka, koja ostvaruje dobit od 14 milona dolara, potom Britanija sa 3,7 milona i Holandija sa 3,5 miliona dolara.
Zanimljivo je da je Holandija svoju proizvodnju izmestila u tzv.zemlje „ trećeg sveta ” tako da je moguće da se smokva iz Holandije zapravo i ne proizvodi u Holandiji a isto važi i za Nemačku i Veliku Britaniju koje su po klimatskim karakteristikama posebno hladne zemlje.
Ono što je jako čudno, jeste da se recimo Francuska, Španija, Italija, Maroko ili Alžir uopšte ne spominju kao proizvođači smokve a svakako da imaju potencijala, posebno što su mediteranske zemlje čije se priobalje može iskoristiti za tu vrstu proizvodnje. Međutim ta područja zauzeta su vinogradima jer su zemlje čuvene po proizvodnji vina.
I zanimljivost za kraj.
Hong Kong je zahvaljujući „ air cargo ” transportu ostvario dobit od izvoza smokve 1,8 miliona dolara, jer su po Turskom modelu zaključili da se zarađuje 2,5 dolara na izvozu gde je prosečna cena 3 dolara za kilogram sveže smokve.
Dakle ima potencijala da smokva počinje da se gaji i kod nas jer pre svega ne zahteva ama baš nikakvu zaštitu hemijskim sredstvima pa je idealna za organski tip proizvodnje gde se ovako dobijeni plodovi osim sušenja i prodaje u svežem stanju mogu prerađivati u džem i slatko.