Amerikanci su sproveli istraživanja koja nagoveštavaju da se GMO primeni u praksi za dobrobit čovečanstva
GMO poljoprivredni proižvodi i hrana postali su česti predmet mnogh rasprava, gde većina stanovništva ali i učenih ljudi, diže glas protiv, navodeći niž argumenata koji govore da je GMO hrana štetna i neprihvatljiva. Sa druge strane zagovornici GMO hrane navode druge aspekte ovakve proizvodnje tvrdeći da će u budućnosti sprečavanje masovnije pojave gladi sprečiti upravo GMO.
Polemisanje o ovome uvek vodi ka ostrašćenim raspravama i neka budućnost pokaže ko je zaista u pravu. Ali pokušaćemo da skrenemo pažnju na jos jedan način posmatranja GMO organizama ali ovog puta sa aspekta nauke i njene primene u poljoprivrednoj proižvodnji. Evo o čemu se radi.
Naučnici sa Univeržiteta Kornel u Itaki, vrsili su istraživanja na kupusnoj muvi Plutella xylostella u poljskim uslovima.
Kako se ovaj insekt javlja u kupusištima kao redovna štetočina, naučnici su pomislili kako bi bilo da se ovaj insekt iskoristi u borbi protiv njega samog i na taj način praktično isključi upotreba hemisjkih sredstava u zaštiti bilja.
Došli su na ideju da u polje puste GMO moljca koji bi nakon parenja dao potomstvo koje bi u sebi sadržalo ženske gene, pa bi se iz generacije u generaciju pilile mahom ženske gusenice sto bi vremenom dovelo do potpunog nestanka daljeg potomstva sto praktično žnači i izumiranje ove vrste.
Primena ovoga u praksi izaživa strah ali primena u borbi protiv štetočina daje obećavajuce rezultate.
Ruku na srce ova metoda jeste latentno agresivna i zove se „ gen drajv „ ( gen drive ) sto zapravo žnači da se određeni geni koriste u sprečavanju širenja populacije štetnih insekata i nekih korovskih biljaka
Američki naučnici takodje ispituju i mogućnost korisćenja gena u uništavaju malaričnog komarca pomoću smanjenja njegove plodnosti korisćenjem GMO gena.
Tačno je da se u domenu GMO vrše istraživanja koja su sa ciljem da se pomogne u proizvodnji hrane. Tako je usotalom i počelo sa GMO sojom koja je zahvaljujuci određenim genima postala otporna na korišćenje totalnih herbicida u suzbijanju korova. Na žalost vremenom su istraživanja otišla u drugom smeru sto svakako ne može da se pokaže kao dobro i da prođe bez ikakvih posledica po ljudsko ždravlje.
Ma koliko ovi podaci daju nadu da ce se na ovakav nacin smanjiti upotreba hemisjkih sredstava o kojima se jos uvk vode polemike, nema sumnje da se igra sa prirodom pa ubacivanje nasilno gena gde mu nije mesto, otvara vrata novim eksperimentima koji za posledicu mogu imati jako loše pojave koje bi indirektno uticale na život čoveka što vremenom može da dovede i do ozbiljnijih posledica. Ali ovakav vid suzbijanja štetnih insekata otvara vrata upotrebe u organskoj proizvdnji što predstavlja ozbiljan paradoks.
